Што вријеме даље тече, треба очекивати све чешћу појаву успјешног коришћења мимова у политичке сврхе. Генерације политичара које слиједе су одгајане у култури мима и разумију контексте које мимови подразумијевају. Као што су музички спотови и билборди данас честа појава у кампањама, тако треба очекивати озбиљно спровођење мим пропаганде у будућим политичким наступима.

Од прве појаве мима на интернету, није било потребно пуно времена док људи нијесу почели да их користе као средство за достизање личних циљева. Било да су то брендови који покушавају да дођу до све већег броја људи користећи познате духовите формате, или музичко-филмска индустрија која са времена на вријеме убацује референце са интернета, не би ли изгледала “више кул“ свакодневном човјеку. Можда је најинтересантнији примјер оваквог понашања, коришћење мима у политичким кампањама. Најчешћи исходи оваквих подухвата су тотални промашаји. Мега компаније и тимови људи који покушавају да буду блиски младима само јасније показују своју неупућеност у контекст мимова и тиме остварују контра-ефекат. Међутим, повремено се десе изузеци у правилу. Ријетки покрети и политички кандидати успјешно пласирају свој бренд на вебу, спроводећи поруку јаче и брже него коришћењем било какве јасно испланиране политичке кампање.
Можда су најпознатији примјер успјешног спровођења мим-политике, предсједнички избори у Сједињеним Америчким Државама 2016. године, у коме је републикански кандидат Доналд Трамп неочекивано побиједио Хилари Клинтон. Исход се може назвати неочекиваним јер су предикције јавног мњења у периоду прије самих избора давале огромну корист кандидаткињи демократске партије.
Истраживање Хафингтон Поуста (Huffington Post) је показало да јавност сматра да Хилари Клинтон има шансу за побједу од 98.1%. Какве везе мим има са овим предсказањима? Од почетка се видјело да метода којом се Трамп служио да остане релевантан веома личи на ону која одређује дуготрајност мима. Тактика звана изложеност и понављање (exposure and repetition). Трамп је и прије своје политичке кампање створио бренд од свог имена. На сваки пројекат који је спроводио је стављао своје име. Најјаснији примјер овога је масивна Трамп кула у срцу Менхетна.
У корист Трамповој кампањи је ишла и чињеница што је његово презиме синоним за глагол надмашити на енглеском језику. Да иронија буде још већа, политичка мантра демократске странке у 2016. години је била: „љубав надмашује мржњу“ (Love trumps hate). Што је додатно помогло у истицању Трамповог имена. Трампов медијум су били мимови. Могло би се рећи да је он револуционирао ову методу као што су његови предсједнички претходници користили средства свог времена. Френк Д. Розавелт је познат по томе што је био један од првих предсједника који је користио радио како би остао у непосредном контакту са америчким народом, док је Џон Ф. Кенеди био пионир у телевизијском представљању, које му је дало много политичких поена у преносима који су га показивали поред мање фотогеничних политичких супарника.
Трамп је користио Твитер за спровођење своје мим кампање. Он је трансформисао два слогана у мимове који се и дан данас користе у различитим форматима. Офанзивну поруку ,,Направићемо зид!“ која је због своје контроверзне конотације била јако честа појава на свим њему наклоњеним и противничким програмима, тиме дајући Трампу бесплатну рекламу. Као и веома познат дефанзивни позив ,,Направимо Америку снажном опет!“ (Make America Great Again). Користећи се овим радикалним поларизујућим средствима, Трамп је успио да усмјери сваку политичку дебату на расправе око небитних тема или на вријеђања на рачун физичког изгледа кандидата, што је служило да његов мањак његовог политичког искуства падне у други план.
Демократе су пред сам крај изборне кампање препознали значај мимова и неуспјешно покушали да популаризују своју политику надовезујући се на референце везане за покемон игрице. На крају је, користећи се тактикама масовних медија, Трамп разнио опоненте из републиканске партије на почетку своје кандидатуре и побиједио Хилари Клинтон на самом крају. Користећи мимове (између осталог) Доналд Трамп је постао 45. амерички предсједник.

Други примјер успјешног уплива мима у политику, из потпуно другачијих разлога, јесте мим кампања која је пратила литијски талас у Црној Гори 2020. све до пада режима 30. августа исте године. Без координације из високих штабова, независно су у жижу јавности ушли фејсбук ратници који су на револуционаран начин извргавали руглу озбиљне политичке институције које су се супростављале народној вољи. Главно оружје у овој сајбер борби је био управо мим, и дистрибутери овог садржаја су дан данас препознати по свом учинку за то вријеме. Имена као што су Непријатни, Мимистар и Политизовање су се провлачила кроз свакодневни разговор попут имена митолошких незнаних јунака. Најинтересантније је било пратити реакције тадашњег државног режима који су ове “нападе“ дочекали неспремни, безуспјешно тражећи “оног ко их плаћа“ и спољне малигне утицаје који раде на деструкцији државе. Као и сваки други мимови, и ови литијски су били продукт народне снаге и воље. Рефлектујући изборе у Америци, режим се одлучио за контранапад, користећи се офуцаним сксечерима и шалама које је свака баба у Црној Гори чула већ сто пута. Непотребно је истаћи да се режимски комедијаши нису снашли у овом изазову те су поражени и дан данас остали у моду тражења организатора злих мимера који су их учинили потпуно маргиналним. Што вријеме даље тече, треба очекивати све чешћу појаву успјешног коришћења мимова у политичке сврхе. Генерације политичара које слиједе су одгајане у култури мима и разумију контексте које мимови подразумијевају. Као што су музички спотови и билборди данас честа појава у кампањама, тако треба очекивати озбиљно спровођење мим пропаганде у будућим политичким наступима.
Матија Перовић
