Немачка је пала на пето место у свету по броју патената. Посебно каска кад се ради о новим технологијама. Зашто је то тако?
Изгледа као обичан диск за аутомобилску кочницу, али ко се разуме у ствари приметиће разлику. Површина је друкчија, пресвучена тамнијим слојем.
Они који су то осмислили, у фирми Трумпф у Дицингену покрај Штутгарта, мисле да ће изум променити аутомобилску браншу, барем мало.
Ласерским поступком побољшавају диск кочнице тако да се мање троши при кочењу, као и да испушта мање финих честица у околину. Очекују да аутомобилска индустрија похрли за њиховим производом.
„Такви изуми успевају само јер доводимо најпаметније главе код нас у фирму“, каже Бертхолд Шмит, технички пословођа Трумпфа.
Сваки десети евро од годишњег обрта ова фирма инвестира у истраживање, то је пола милијарде евра. Тако годишње смисле и по тристотинак патената.
„Али, Немачка више не нуди најбоље предуслове за иновативне предузетнике“, критикује Шмит. „Рецимо, овде су потребне седмице да се добију сва одобрења за оснивање фирме. У другим земљама то се завршава за дан.“
Претерана бирократија, каже овај директор, одбија старт-ап фирме па и иновације.
Мање патената
Понешто се може ишчитати и из статистике. Прошле године је у Немачкој пријављено 57.214 патената, а то је 16 одсто мање него пре пет година.
На међународном нивоу, Јужна Кореја је претекла Немачку и оставила је на петом месту у свету. Највише патената долазе из Кине, Сједињених Држава и Јапана.
У Немачком заводу за патенте кажу да се само из тога не може извући закључак да Немачка каска у иновативности. Наводе да су издаци за истраживање и развој знатно повећани, али да у Европи није толико висока свест да ваља патентирати свако, па и најмање откриће.
„У другим деловима света, посебно у Азији, та свест је веома изражена“, наводе у овом Заводу.
У свету је порастао број патената у области електротехнике, док веома опада број проналазака у аутомобилској бранши која је традиционално мотор немачког благостања.
Ева Шевјор, председница Завода за патенте, каже да то говори о јачању области дигитализације, аутоматизације, вештачке интелигенције и технологије батерија. „Али, према броју пријављених патената, тај развој не иде баш у прилог Немачкој“, додаје она.
Може ли Европа да се избори?
У Министарству привреде наводе да је број патената само један од фактора и хвале Немачку као место за улагања и иновативне фирме. Тамо додуше наводе да се предузимају кораци да се скреше бирократија и уведу додатни подстицаји за иновације.
Друкчију причу прича Матијас Бјанки из Удружења малих и средњих предузећа. „На пољу дигиталних технологија Немачка не стоји добро у међународном поређењу“, наводи он.
Каже, Немачка је и даље земља проналазака, али у надолазећим браншама су је други претекли. Део разлога види у томе што велики интернет-концерни из Сједињених Држава и Азије далеко више улажу у истраживање него европски.
Бјанки као кочнице у Немачкој види високу цену енергената и превише бирократије. Захтева да се држава дигитализује и одрекне брда папира на којима се још инсистира.
„Осим тога, морамо полагати на европску сарадњу“, каже он. Додаје да европске земље само заједно могу да прегрме америчку и азијску конкуренцију.
Извор: Дојче Веле
