Nemačka je pala na peto mesto u svetu po broju patenata. Posebno kaska kad se radi o novim tehnologijama. Zašto je to tako?
Izgleda kao običan disk za automobilsku kočnicu, ali ko se razume u stvari primetiće razliku. Površina je drukčija, presvučena tamnijim slojem.
Oni koji su to osmislili, u firmi Trumpf u Dicingenu pokraj Štutgarta, misle da će izum promeniti automobilsku branšu, barem malo.
Laserskim postupkom poboljšavaju disk kočnice tako da se manje troši pri kočenju, kao i da ispušta manje finih čestica u okolinu. Očekuju da automobilska industrija pohrli za njihovim proizvodom.
„Takvi izumi uspevaju samo jer dovodimo najpametnije glave kod nas u firmu“, kaže Berthold Šmit, tehnički poslovođa Trumpfa.
Svaki deseti evro od godišnjeg obrta ova firma investira u istraživanje, to je pola milijarde evra. Tako godišnje smisle i po tristotinak patenata.
„Ali, Nemačka više ne nudi najbolje preduslove za inovativne preduzetnike“, kritikuje Šmit. „Recimo, ovde su potrebne sedmice da se dobiju sva odobrenja za osnivanje firme. U drugim zemljama to se završava za dan.“
Preterana birokratija, kaže ovaj direktor, odbija start-ap firme pa i inovacije.
Manje patenata
Ponešto se može iščitati i iz statistike. Prošle godine je u Nemačkoj prijavljeno 57.214 patenata, a to je 16 odsto manje nego pre pet godina.
Na međunarodnom nivou, Južna Koreja je pretekla Nemačku i ostavila je na petom mestu u svetu. Najviše patenata dolaze iz Kine, Sjedinjenih Država i Japana.
U Nemačkom zavodu za patente kažu da se samo iz toga ne može izvući zaključak da Nemačka kaska u inovativnosti. Navode da su izdaci za istraživanje i razvoj znatno povećani, ali da u Evropi nije toliko visoka svest da valja patentirati svako, pa i najmanje otkriće.
„U drugim delovima sveta, posebno u Aziji, ta svest je veoma izražena“, navode u ovom Zavodu.
U svetu je porastao broj patenata u oblasti elektrotehnike, dok veoma opada broj pronalazaka u automobilskoj branši koja je tradicionalno motor nemačkog blagostanja.
Eva Ševjor, predsednica Zavoda za patente, kaže da to govori o jačanju oblasti digitalizacije, automatizacije, veštačke inteligencije i tehnologije baterija. „Ali, prema broju prijavljenih patenata, taj razvoj ne ide baš u prilog Nemačkoj“, dodaje ona.
Može li Evropa da se izbori?
U Ministarstvu privrede navode da je broj patenata samo jedan od faktora i hvale Nemačku kao mesto za ulaganja i inovativne firme. Tamo doduše navode da se preduzimaju koraci da se skreše birokratija i uvedu dodatni podsticaji za inovacije.
Drukčiju priču priča Matijas Bjanki iz Udruženja malih i srednjih preduzeća. „Na polju digitalnih tehnologija Nemačka ne stoji dobro u međunarodnom poređenju“, navodi on.
Kaže, Nemačka je i dalje zemlja pronalazaka, ali u nadolazećim branšama su je drugi pretekli. Deo razloga vidi u tome što veliki internet-koncerni iz Sjedinjenih Država i Azije daleko više ulažu u istraživanje nego evropski.
Bjanki kao kočnice u Nemačkoj vidi visoku cenu energenata i previše birokratije. Zahteva da se država digitalizuje i odrekne brda papira na kojima se još insistira.
„Osim toga, moramo polagati na evropsku saradnju“, kaže on. Dodaje da evropske zemlje samo zajedno mogu da pregrme američku i azijsku konkurenciju.
Izvor: Dojče Vele
