Писма се пишу непознатим и замишљеним особама. Писма се пишу личностима и идолима и из садашњости и из прошлости. Писма се пишу и пријатељима и непријатељима и неком свом унутрашњем, било свјесном или несвјесном примаоцу. Писма се пишу Богу као универзалном и свеприсутном ствараоцу.
Пише: Ранко Рајковић
Писма се пишу Изборној комисији чији је задатак да брине о просперитету нашег друштва и стабилности наше државе.
Осим у последњем случају није неопходно да писма посједују и адресе.
Адреса Државне изборне комисије по свему остаје изузетна. Од ње се много очекује. На адресу Државне изборне комисије углавном стижу писма која не захтијевају познавање граматике и правописа. Највећи број тих писама садржи само један једини кружић, евентуално отисак прста. У свакодневном језику таква писма називамо „гласање писмом“.
Гласање писмом је у политичком животу Црне Горе стекло невиђени утицај. У виду таса на ваги „гласање писмом“ илити сигуран глас предуго је и веома сурово одлучивало о праву народа, о култури, образовању, језику чак и о прогону и укидању других писама. У неким изборним циклусима таквих писама Државна изборна комисија добијала је на десетине и десетине хиљада. Својим бројем та писма су увелико превазилазила цензус потребан одређеној партији да се избори за мјесто у Скупштини Црне Горе. Та писма су спречавала и помисао на могућност политичких промјена.
Kада смо се понадали да ће моћ „гласања писмом“ спласнути, пред последње изборе чији резултати још нијесу званично верификовани оживјела је моћ старог писма, писма с пуном адресом, пуним садржаја и именом потписника.
Пар дана уочи избора једно такво писмо није послато Државној изборној комисији, већ премијеру Црне Горе Дритану Абазовићу, министру правде Марку Kовачу и главном специјалном тужиоцу Владимиру Нововићу. Писмо је преко свога адвоката највишим црногорским званичницима доставио јужнокорејски држављанин До Kвон чије се име чак и не налази на бирачком списку црногорских гласача. Упркос томе писмо јужнокорејанца је испољило политичку моћ адекватну политичкој моћи „гласања писмом“. Успјешно се умијешало и утицало на резултате црногорских избора.
Иако се до краја нијесу сазнали детаљи о којима јужнокорејанац пише у свом писму већ у недјељу 11. јуна увече било је јасно да његово писмо наслеђује улогу феномена „гласања писмом“. Осим тога то писмо је неке гласаче натјерало да остану код куће, неке да промијене мишљење, неке да кажу доста ми је свега.
Државна изборна комисија је више од обичне адресе на коју стижу писма и гласачки листићи. Државна изборна комисја прецизно вага и потврђује упоришта политичких партија у Црној Гори. Државна изборна комисија је брижљив биограф и свједок бескурпулозности политичког Баш Челика који гвозденом главом деценијама већ обликује „демократски“ живот Црне Горе.
Сјетите се бајке о Баш Челику чија је моћ лежала у птици која се налазила у срцу једне лисице. Да бисте поразили Баш Челика морате прво убити његову лисицу што није нимало лако. А када убијете његову лукаву лисицу (често је то била и изборна комисија) из њеног срца излети птица коју такође треба убити.
За сада знамо да је на овим изборима политички Баш Челик рањен јер је његова лукава лисица убијена. Међутим птица и птичје писмо, односно птичји цвркут који је излетио из срца убијене лисице показао се веома живим.
Резултати избора показују да Баш Челик још није савладан. Баш Челик се одбранио писмима и цвркутима разних врста који излетјеше из срца ликвидиране лисице. Сада је Баш Челик у потрази за новом лисицом и новом птицом којом би обновио своју чудовишну моћ.
Црна Гора је далеко од слободе. Сва је прилика да политичког Баш Челика не могу савладати обични гласачки листићи колико год их слободарски и родољубиви народ Црне Горе сакупио. Надајмо се да ће моћ Баш Челика уништити неки савременији облик писма или глас који долази из „Скај“ апликације, неког видео свједочења са даљине, нека волшебно нестала службена забиљешка, нека скрајнута сазнања о нарученим убиставима, неки швајцарски папири, нека прашњава фасцикла похрањена у тајној фијоци или неки документ који је успио избјећи пламену ватре.
