Петак, 20 нов 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Гледишта

Ранко Рајковић: Која Превлака?

Журнал
Published: 20. новембар, 2026.
1
Share
Превлака, (Фото: Kodex.me)
SHARE

Пише: Ранко Рајковић

Од стране црногорског експерта за међународно јавно право, бившег судије  Европског суда за људска права у Стразбуру саопштено нам је прије неки дан да: „Нема тога у космосу ко може ријешити питање Превлаке до затварања поглавља“.

Не потцјењујући драгоцјена црногорска искуства која потичу из познавања космоса подсјетићу да питање Превлаке* чека у реду за решавање око 35 година. У протеклом времену свега неколико људи на релевантан начин је спомињало и она друга, овоземаљска искуства и решења за Превлаку не мање важна од космичких промишљања и сазнања. Неко је ипак радио понешто на том плану. Упознавао се са међународним споровима у мореузима, заливима, острвима, унутрашњим и спољашњим водама, територијалним морем и историјатом Превлаке и што сматрам веома битним дуготрајним животним потребама и усмјерењима њеног локалног становништва. Међутим резултати таквих истраживања остали су у запећку, далеко од погледа са међународне политичке сцене.

Црној Гори је била пријемчива само начелна и на импресијама заснована прича о граници на Превлаци и то “с мијене на уштап”. У просјеку сваке преступне године  могло се чути понешто о граници на Превлаци. Од 1990. године на овамо прошло је девет преступних година. Последња је била 2024. година. Наредна преступна је 2028. година када се очекује улазак Црне Горе у Европску Унију. Вријеме је да се запитамо хоће ли се до 2028. године учинити нешто по питању Превлаке гдје би се преступ претворио у користан приступ.

Небојша Поповић: Иза кулиса Превлаке – Зашто Црна Гора не смије раздвајати копно од мора

Знајући да се у претходних 35 година нико из Владе Црне Горе није систематски и у континуитету бавио питањем прецизирања копнене границе на Превлаци оправдано је рећи да смо у цајтноту и да се у кратком временском периоду не може ријешити проблем који дуже од три деценије вапи за, макар првим кораком у процесу преговора са Хрватском. Признајући и поштујући ове чињенице дајем за право црногорском бившем судији суда у Стразбуру иако се на крајње уопштено, необавезно и мимо струке огласио о Превлаци.

Скрећем пажњу читаоцима да намјерно стављам нагласак на прецизирању копнене границе знајући да тај термин нико до сада није употријебљавао. Дакле по мом суду проблем Превлаке се налази у прецизирању копнене границе а не у разграничењу на копну. До овог кључног појма дошао сам бавећи се и пишући о граници на Превлаци још прије 35 година. Дакле питање границе између Црне Горе и Хрватске на Превлаци постављено је још док је Југославија била уцијело. Нажалост ма како вам чудно зазвучало ондашњи чланови Владе и предсједништва Републике Црне Горе нијесу знали гдје се Превлака налази. Превлаку у граничном појасу са Хрватском помијешали су са Михољском Превлаком то јест Острвом цвијећа до кога се налазио чувени француски „Клуб Медитеране“.

Старије генерације памте да је у том дијелу Боке Которске постојало по свом луксузу и егзотичности свјетски чувено одмаралиште. Мало ко зна да је француска компанија “Клуб Медитеране” уз свој клуб у Тиватском заливу развијала и туризам на Дурмиторском Жабљаку као двије допуњујуће варијанте одмора у кућицама полинежанског стила на мору и у дрвеним брвнарама-бунгаловима на планинском Жабљаку. У та два луксузна и од околине изолована ризорта за средство плаћања су коришћени жетони  (перле) у четири боје. Никог не треба да изненади неупоредиво веће интересовање за “Клуб Медитеране” који се налазио до Михољске Превлаке него за тамо неку војну касарну на оној другој Превлаци.

Наши млади, лијепи и паметни политичари изникли из антибирократске револуције   више су били заинтригирани проводима на ексклузивним локацијама него радом у интересу државе. Осим тога као припадници комунистичке партије од ране младости били су алергични на религију и вјерујући народ у Црној Гори. Михољска Превлака их је подсјећала на историју православља и Светог Саву Немањића који је на том мјесту 1219. године основао Зетску епископију Српске православне цркве што им је стварало додатни анимозитет. Када су сазнали да постоји и једна друга Превлака на улазу у Бококоторски залив дахнули су душом.

Враћам се на рт Оштро и на ону другу Превлаку која је за Црну Гору од круцијалне важности. Доласком међународних снага на полуострво и усвајањем привременог режима 10. децембра 2002 године** привремено је ријешено питање ингеренције над Превлаком. Не смије се заборавити да је и послије 24 године тај режим и даље на снази. Привременост колико год дуго потрајала представља добро и неутрално полазиште и за Црногорску и за Хрватску страну. Давно успостављена привременост елиминисала је потенцијалне екцесе и могуће оружане  инциденте. Иако постоји много начина да се упознате са широм хронологијом историје и догађаја на Превлаци  сматрам да је за сада довољно споменути привремени режим.

Добро ми је познато на чију иницијативу, још прије успостављања привременог режима, годинама уназад савјетници при кабинетима тадашњег Предсједника и Премијера Републике Црне Горе добише јасна упутства што да раде и које материјале да прикупе и обраде за будућу међународну арбитражу о Превлаци. Та документа су требала послужити прецизирању копнене границе између Црне Горе и Хрватске на Превлаци. Питам се има ли икога да се запита – Гдје се данас налазе прикупљени материјали?

Да ли се то наше старе и нове власти надмећу у својим неспособностима и малодушностима да се на озбиљан начин ухвате у коштац са заштитом виталних интереса државе? Вјероватно да. Декларативни мултикултуралисти и марксисти прекаљени паролом “Пролитери свих земаља уједините се” међудржавне границе су сматрали или превазиђеним или опасним осињим гнијездом у који се не смије такнути. Тврдим да је својом лежерношћу, нехатом или чак потпуно свјесно бјежећи од одговорности државна администрација занемарила и маргинализовала проблем Превлаке. Учинили су да Црна Гора не располаже чак ни досијеом илити регистратором у коме би били смјештени не само новинске репортаже, интервјуи, партијске причице већ и неупоредиво важнији подаци о Превлаци. Поуздано знам да су дуго времена из различитих секторских дјелатности прикупљани аргументи веома битни за прецизирање границе на Превлаци. Претпостављам да су поменути документи расути и заборављени по разним кабинетима док су кадровске комисије нових и нових и нових Влада Црне Горе дијелиле функције и наименовања.

Више докумената о Превлаци постоји у међународним архивама него у Црној Гори. Лично знам човјека из Подгорице до кога је прије годину и по дана стигла иницијатива (замолница) за разговор о Превлаци од стране једне адвокатске канцеларије из Вашингтона која се бави медијацијама у међудржавним споровима.  Човјек је пристао на разговор. Видео конференција са њим трајала је нешто мање од два сата. Пет адвоката из разних земаља и медијатор запосленик у УН били су задовољни разговором. Захвалили су се на помоћи неофицијелном познаваоцу демографског и просторно геостратешког историјата Превлаке који је јасно одговарао на њихова питања и осликавао Превлаку из до тада некоришћеног угла. Послије неколико мјесеци обавијестили су тог човјека да је читав досије о Превлаци са њиховим ставом и препорукама послат на адресу предсједника Црне Горе Јакова Милатовића.

Миодраг Лекић: Превлака између буре и бонаце

Наравно у Црној Гори као и много пута до тада списи примљени из Америке*** одложени су на страну да скупљају домаће честице прашине. Да ли ћемо двадесет осме године постати двадесет осма чланица Европске Уније зависиће можда и од дебљине слоја прашине на поменутим документима. Што буде слој дебљи и очуванији шансе за затварање свих поглавља биће нам веће.

Сумњам да ће лијепа и симболична игра бројки – Двадесетосме године Европској Унији стиже двадесетосма чланица   бити од икакве помоћи Црној Гори. Могуће да се малим државама и мимо њихове лијености и недовољних капацитета препоручује да одустану од размишљања о својој историји и националним интересима.

*Сунчев систем, планете Земља, улаз у најјужнији европски фјорд Боку Которску

**Споразум су потписали тадашњи министри спољних послова Савезне Републике Југославије (Горан Свилановић) и Републике Хрватске (Tonino Picula).  Привремени режим на граници важи и данас што Црну Гору ставља у бољи преговарачку позицију.

***Адвокатска канцеларија из Вашингтона је радила про боно наводећи с ким су све разговарали и које изворе користили.

Текстови објављени у категорији „Гледишта“ не изражавају нужно став редакције Журнала
TAGGED:ИндентитетКултураПревлакаранко рајковићЦрна Гора
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Не постоје препреке да Црна Гора кандидује и српски за један од службених језика Европске уније
Next Article Небојша Бабовић: Као и СЛ у Србији, пригрлити идентитетска питања, на здрав начин

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Шта студенти раде док чекају испуњење захтева?

Студенткиње и студенти не траће време док су факултети у блокади. У претходним недељама организовали…

By Журнал

40 српских цркава у Донбасу

Зашто су Руси и Срби кроз историју помагали једни другима? Шта их је повезивало преко…

By Журнал

Михаило Лалић (1954): Код нас се људи често препиру ниокошта

Послије успјеха романа „Зло прољеће“, Михаило Лалић је у НИН-овом серијалу „Наши писци о себи…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ГледиштаПрепорука уредника

Си Џеј Поликрониу: Избор између неолибералног фашизма и неолибералног статуса кво

By Журнал
Гледишта

Мајда Аџовић и споменик митрополиту Амфилохију

By Журнал
Гледишта

Мандићев лов на зечеве

By Журнал
Други пишу

Шта кажу малобројна деца која немају паметни телефон?

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?