Петак, 20 нов 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Гледишта

Не постоје препреке да Црна Гора кандидује и српски за један од службених језика Европске уније

Журнал
Published: 20. новембар, 2026.
1
Share
Фото: Српски4EU/Facebook
SHARE

Обавјештавамо јавност да је петицију „Српски4EU – иницијатива за језичку равноправност” за свега пар дана подржало више од двадесет хиљада људи. У том смислу, изражавамо захвалност свима који су подржали нашу грађанску иницијативу али и задовољство због израженог интересовања црногорске јавности. С циљем вјеродостојнијег информисања грађана, али и због неутемељених интерпретација у вези с нашом иницијативом, желимо да, као њени носиоци, укажемо на неколико важних појединости. Иницијатива „Српски4EU” има за циљ институционално уважавање статуса српског језика по угледу на европске праксе и стандарде. Први корак у оквиру те иницијативе је захтјев да Црна Гора, уважавајући сопствену језичку и друштвену реалност, те опредјељење грађана, а у оквирима важећих уставних рјешења и упоредних пракси приликом приступања Европској унији, српски језик (који је матерњи чак 43,18% грађана) – кандидује за један од службених језика Европске уније.

Наглашавамо да за ову иницијативу нису неопходне уставне промјене. У пракси приступања ЕУ, свака држава чланица је слободна да номинује који ће је језик/језици представљати као службени у Европској унији. Устав Црне Горе препознаје службене и језике у службеној употреби што је, између осталих, и српски. Сходно томе, не постоји правна препрека, са становишта Европске уније, да Црна Гора кандидује, дакле и при тренутној формулацији, српски језик као службени језик ЕУ. Ово није пуко тумачење, већ утврђена пракса. Диференцирање категорија службених језика није специфичност Устава Црне Горе, већ је присутно и код многих држава које су чланице Европске уније и оно, у њиховим случајевима, није представљало препреку да се кандидују језици различитих категорија. Тако је, на примјер, Малта поред „националног”, тј. „народног” језика (енг. national language) кандидовала још и енглески који је „службени” (official language); док је Ирска, првобитно, номиновала сада „други службени”, тј. енглески, а тек касније уврстила и „национални” односно „први службени” језик – ирски, тј. гелски. Битно је напоменути да у обије поменуте државе, разликовање између „националних” и других „службених” језика није безначајно, већ да имплицира правне преференције у корист „националних”, што у погледу језика правосуђа (Малта), што у погледу примата у тумачењу (Ирска). Дакле и тренутни уставни положај српског језика, за који би се чак могло рећи да је изнад оних „других службених” у Ирској и Малти, пружа основу да се он кандидује за језик Црне Горе у Европској унији. Ово доказује и примјер Хрватске, гдје је хрватски језик формулисан, не као „службени” већ као језик „у службеној упораби”. Дакле, иако се семантике појединачних рјешења разликују, правна логика остаје иста – не постоји препрека да се језици који имају службени статус кандидују пред Европском унијом. Нарочито у контексту чињенице да је српски, са 270,000 говорника, најзаступљенији језик у Црној Гори, и да упоредни примјер – да језик којим говори далеко најдоминантнији број грађана нема статус службеног – у Европској унији не постоји.

Иницијатива коју смо покренули само је почетак дугорочне стратегије којом ћемо се свим демократским, грађанским и легитимним средствима, у складу с културом институционалног и цивилног дијалога, залагати да српски језик добије одговарајући институционални статус у Црној Гори и Европској унији.

https://srpski4eu.me/

Извор: Српски4EU: Иницијатива за језичку равноправност/Facebook

TAGGED:ЕУПравоСрпски језикСрпски4EUУставЦрна Гора
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Небојша Поповић: ДПС, српски језик и „пакистански преседан“ – Гдје запиње демократија у ЦГ
Next Article Ранко Рајковић: Која Превлака?

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Црна Гора годишње сервисира скоро милијарду еура дуга: Укупан дуг 5,18 милијарди

Укупан јавни дуг Црне Горе на крају 2025. године износио је 5,18 милијарди еура, односно…

By Журнал

Елис Бекташ: Како ми је Ђуза отпјевао Девојко мала

Пише: Елис Бекташ Када је Ђуза иза рата глумио у зеничком позоришту, на представи није…

By Журнал

Едвард Лозански: Трампова домаћа задаћа за мир у Украјини

Пише: Едвард Лозански Предсједник САД Доналд Трамп и његов специјални изасланик за Украјину, генерал Кит…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Гледишта

ДПС – Мандићу: Власт је опијум, и ми то разумијемо!

By Журнал
Гледишта

Војин Грубач: Милатовић у политичкој псеудореалности

By Журнал
Гледишта

ВАР СОБА: Новак одузео противнику и сетове и презиме!

By Журнал
ГледиштаПрепорука уредника

Вук Бачановић: Српски

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?