Miroslav Zdravković: Budžet Republike Srbije za 2027. godinu – neizvesnosti i mogućnosti

Piše: Miroslav Zdravković

U danima u kojima je došlo do kolapsa Alta banke, i nepoznanicama gde će sve još doći do pucanja firmi i sistema (mediji, građevinska industrija…) ovde mi je želja samo da ukažem na redove veličina prilikom formiranja budžeta Srbije za 2027. godinu. Postoji linearno planiranje u skladu sa dogovorom sa MMF-om, ali ovo nije linearno vreme, već drastičan diskontinuitet i zemljotres razorne snage.

Ovde je prikazana radna tabela, gde u drugoj i trećoj koloni imamo izvršenje budžeta u osam meseci 2025. i 2026. godine. Sutra, 4. novembra, izaći će i podaci za devet meseci, a već je završen deseti mesec, pa je pitanje koliko su u poslednja dva meseca promenjene dinamike iz prvih osam meseci.

Makroekonomski podaci

U četvrtoj koloni su indeksi iz osam meseci, a cela 2026. je proizvod ovih indeksa u odnosu na vrednosti u 2025. godini, a ne Zakona o budžetu za 2026. godinu.

Cilj nam je uvid u redove veličina, a ne tačnost. I mogućnosti za formiranje budžeta za 2027. godinu koji će biti štedljiv, i moći da podnese neizvesnosti u pogledu daljih kretanja u toj godini.

Ekonomske nejednakosti u Evropi: Srbija među rekorderima

Šesta kolona, vrednosti prihoda i rashoda u 2027. godini, proizvod je procenjene realizacije za 2026. godini, na osnovu dinamike iz prvih osam meseci, i proizvoljno upisanih indeksa za 2027. godinu, čije ću pretpostavke ovde objasniti.

Jedna od osnovnih pretpostavki je da nema promene poreskih stopa, a ona se lako može promeniti i korigovati poreske prihode naviše ili naniže, u zavisnosti od namere.

Ukupni prihodi budžeta predstavljaju zbir poreskih i neporeskih prihoda.

Kod poreskih prihoda smo pretpostavili, u većini, usporavanje dinamike, i to:

• Porez na dohodak građana biće povećan za 3,0% nakon rasta od 9,1% u 2026. godini;
• Porez na dobit pravnih lica biće nominalno isti, nakon povećanja za 18,0% u 2026. godini. Desetine i stotine relativno velikih privatnih i javnih preduzeća završiće ovu godinu sa gubicima zbog Alta banke, sumnjivih i nenaplativih potraživanja, pa će biti uspeh ukoliko poreski prihodi budu jednaki kao u 2026. godini;
• Porez na dodatu vrednost biće povećan za 5,0%, nakon rasta za 9,9%;
• Akcize i carine biće nominalno iste kao i u 2026. godini, mada su prihodi od akciza smanjeni (-5,5%), a od carina blago povećani (+2,7%);
• Ostali poreski prihodi biće isti, nakon smanjenja za 1,7% u 2026. godini;
• Neporeski prihodi nakon fantastičnog rasta za 57,3% u 2026. ostaju na istom nivou u 2027. godini, u iznosu od 479,6 milijardi dinara. Ovu cifru bi trebalo značajno smanjiti, na 400 ili 350 milijardi dinara, ali je ipak ovako ostavljamo.
• Donacije ostaju na istom nivou u iznosu od 20,1 milijardi dinara.

Budžetski prihodi bi u 2027. iznosili 2.659,5 milijardi dinara, i bili bi za skromnih 2,3% veći nego u 2026. godini.

E sada sledi „giljotina“ – planiranje rashoda za 2027. godinu.

Ivan Radak: Svanuo je dan posle… i za ekonomiju Srbije

Rashode sam planirao na sledeći način:

• Rashodi za zaposlene, u iznosu od 675 milijardi dinara bili bi isti kao i ovoj godini. Otprilike polovina svih zaposlenih na budžetu zaposlena je u prethodnih 14 godina, najčešće bez kvalifikacija za radna mesta, što je bio koruptivni magnet za „vodanje“ po mitinzima, i druge neproduktivne svrhe. Rast zarada je moguć samo uz smanjenje broja zaposlenih. Revizija diploma, kvalifikacija i potreba za radom trebalo bi da se obavlja tokom cele 2027. godine.
• Rashode za kupovinu roba i usluga smanjio sam za 10%, sa 249 na 224 milijardi dinara, a po potrebi, mogu biti znatno više smanjeni.
• Rashode za otplatu kamata povećao sam za 10%, sa 183 na 201 milijardi dinara.
• Subvencije sam smanjio za 15%, sa 247 na 210 milijardi dinara. I ovde je moguće znatno veće smanjenje, jer je mnogo korupcije i apsurdne (ako ne znamo da je korupcija) potrošnje.
• Dotacije međunarodnim organizacijama su relativno zanemarljive, u iznosu od 10 milijardi dinara, te su ostavljene na istom nivou.
• Transferi ostalim nivoima vlasti, u iznosu od 97 milijardi dinara, ostavljeni su na istom nivou, mada i ovde može da se uđe u detalje i vidi kolike su uštede moguće, umesto linearnog povećavanja iz godine u godinu. U principu, što je opština siromašnija, to je i zavisnija od ovog transfera iz republičkog budžeta. Ipak, mogu se postaviti pitanja da li se ove pare troše na besmislene projekte i ima li u tome odgovornih?
• Transfere organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja povećao sam za 10,0%, sa 409 na 449 milijardi dinara. Možda će biti potrebno i veće povećanje, ukoliko smanjeni broj zaposlenih u privatnom sektoru bude doveo do smanjenja doprinosa iz zarada.
• Socijalna zaštita iz budžeta takođe je povećana za 10,0%, sa 232 na 255 milijardi dinara, i ovde bi trebalo preispitivati njenu strukturu, koliko je efikasna i celishodna.
• Ostali tekući rashodi smanjeni su za 5,0%, sa 48,4 na 46,0 milijardi dinara. Korupcija je u diskrecionom odlučivanju.
• Kapitalne rashode sam smanjio za 70,0% sa 760 na 228 milijardi dinara, i ovo je ključna pozicija u planiranju, i motivacija za ovu celokupnu igricu oko budžeta za 2027. godinu. Smanjenje kapitalnih rashoda za 532 milijarde dinara bilo bi, skoro, uporedivo sa poboljšanjem budžetskog rezultata za 574 milijarde dinara, što znači da su sve ostale promene na pozicijama prihoda i rashoda zanemarljivo male u odnosu na mogućnost smanjenja na ovoj poziciji.
• Budžetske kredite i aktivirane garancije zadržao sam na projektovanoj vrednosti za 2026. godinu.

Prelazak budžetskog salda iz deficita od 349 u suficit od 225 milijardi dinara značio bi prekid daljeg rasta javnog duga, uz zaduživanje isključivo za refinansiranje dospevajućih kredita.

Srpski ekonomisti se oglasili: Ako pobedi Studentska lista nema straha od nestabilnosti

Ovoliko velika razlika u kapitalnim rashodima imala bi katastrofalan uticaj na građevinarstvo. Međutim, kakav je dosadašnji njegova rast uopšte i bio? Uvećane fakture, neprodati stanovi, urušene konstrukcije, pranje para…

Razmišljanje o suficitu, kao početnoj poziciji za planiranje, mnogo je bolje od linearnog dogovora sa MMF-om, koji korupcija ne zanima, već održivost javnog duga, uz blagoslov zaduživanja.

Narednih dana i nedelja moguće je ispravljati ove podatke, ali suština ostaje ista: moguće je pozitivno odrediti državnu potrošnju za 2027, bez razloga za paniku.

Izvor: Makroekonomija