Inflacija raste zbog pandemije, a ne ekonomske politike

Vašington: Savetnici predsednika SAD Džoa Bajdena pravdali su u nedelju njegovu ekonomsku politiku u svetlu rasta inflacije, navodeći da je to globalno pitanje povezano sa pandemijom Kovida 19, a ne rezultat programa administracije u Vašingtonu, prenosi agencija Rojters. U Americi je u oktobru zabeležen najveći godišnji rast potrošačkih cena za 31 godinu – 6,2 odsto – podstaknut naglim poskupljenjem goriva i drugih proizvoda. Republikanci tvrde da je inflacija odraz Bajdenovih budžetskih planova.

„Nema sumnje da je inflacija trenutno visoka. Pogađa džepove Amerikanaca. Utiče na njihove planove. Međutim, važno je stvari posmatrati u određenom kontekstu. Kada je predsednik preuzeo položaj, bili smo suočeni sa sveobuhvatnom ekonomskom krizom“, rekao je za program televizije NBC „Meet the press“ Brajan Dis, direktor Nacionalnog ekonomskog saveta Bele kuće.

Inflacija nije problem samo u SAD. Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), cene rastu širom 38 zemalja članica, dok su se cene nafte učetvorostručile proteklih 18 meseci u svetlu raste potražnja posle otvaranja ekonomija, zatvorenih zbog pandemije.

Bajden bi u ponedeljak trebalo za potpiše dvostranački zakonski predlog o ulaganju u infrastrukturu, vredan hiljadu milijardi dolara. Očekuje da će dovesti do otvaranja radnih mesta širom zemlje izdavajanjem milijardi dolara za obnovu mostova i puteva, i veći pristup internetu za milione Amerikanaca. Dis i sekretarka za finansije Dženet Jelen su u odvojenim intervjuima poručili da očekuju da će infrastrukturni plan, kao i predlog zakona za socijalnu potrošnju od hiljadu 750 milijardi dolara pomoći da se smanji inflacija.

Dis je rekao da je uveren da će se članovi Predstavničkog doma ove nedelje izjašnjavati o predloženom socijalnom programu. Međutim, to bi bio samo prvi korak, s obzirom da to da bi o predlogu trebalo da se izjasni i Senat gde su demokrate podeljene u pogledu Bajdenovog plana. Kongres bi u decembru takođe trebalo ponova da spreči delimično zatvaranje vlade i da ponovo podigne granicu do koje zemlja može da se zadužuje da bi se sprečilo da Amerika dođe u situaciju da ne može da plaća dospele račune.

Visoka inflacija podriva i rast zarada, što predstavlja dodatni politički rizik za Bajdena čija popularnost naglo pada s obzirom na to da su Amerikanci sve više zabrinuti zbog ekonomske situacije. Dženet Jelen je u intervjuu za televizijsku mrežu CBS ocenila da je Bajdenov plan za podsticanje ekonomije od hiljadu 900 milijardi dolara, usvojen u martu, pomogao Amerikancima da izađu na kraj sa posledicama pandemije, te da su potrošnja i potražnja trenutno jaki.

Međutim, dodala je da su zalihe proizvoda i broj radnika i dalje mali i da federalna vlada pokušava da prevaziđe zastoj u globalnom lancu snabdevanja izazvan pandemijom. Jelen je rekla da očekuje da se cene normalizuju do druge polovine naredne godine, ako i dalje bude napretka u suzbijanju pandemije. Bajden i njegovi ekonomski savetnici mesecima su predviđali da će inflacija biti kratkoročan problem. Na pitanje da li su pogrešili, Brajan Dis je za CNN rekao: „Ne, mislim da nismo pogrešili“ i ukazao na snažan ekonomski oporavak.

Izvor: Glas Amerike