Piše: Dragan Vukićević
Postoje epohalni trenuci kada se vekovne naslage tišine, apatije i lažnih izbora prelome pod teretom sopstvene apsurdnosti. Kada je glavni urednik Nedeljnika, Veljko Lalić, u svom uvodniku konstatovao da je studentski pokret u Srbiji izveo svetsko čudo i postao prvi studentski pokret u istoriji koji je pobedio na izborima i preuzeo vlast, otvorio je prostor za dublju analizu. Međutim, nazvati ovo „čudom“ znači prevideti njene duboke uzroke. Ovo nije čudo palo s neba. Ovo je logičan, nužan i zreo splet istorijskih okolnosti, dubokog društvenog otrežnjenja i nepokolebljive svesti generacije Z koja je konačno uzela sudbinu u svoje ruke.
Da bismo razumeli zapanjujuću snagu ove pobede, moramo se zagledati u anatomiju našeg kolektivnog nesvesnog, od mitskih morlačkih nomada, preko istorijske greške zidane na sopstvenim međama, pa sve do dece 21. veka koja su u rukama ponela pametne telefone, veštačku inteligenciju i svest da se država više ne može prepuštati drugima.
- Od nomadske slobode do međe: Zaštitni znak društva bez „prvog sprata“
U dubokom istorijskom pamćenju Balkana živi arhetipski lik Morlaka, slobodnog planinskog stočara i ratnika čiji život nije bio omeđen njivom, već nezadrživim horizontom. Njemu nije bila potrebna država kao gospodar, draža mu je bila sloboda kretanja i vernost sopstvenoj časti.
Ali, dolaskom 19. veka i Hatišerifa iz 1833. godine, dogodila se velika istorijska ironija. Dobivši tapiju na zemlju, naš seljak je zamenio široki horizont za skučenu među. Stvoreno je društvo „slobodnih seljaka“, ali ne i društvo slobodnih građana i stabilnih institucija. Knez Miloš nam je dao zemlju, ali mi decenijama nismo znali šta bismo s njom, gradeći državu koja je imala herojsko srce, ali zakržljali „mozak“ i nikada izgrađen prvi sprat institucija.
Decenijama se taj mentalitet autarhije („imam svoju njivu, pasulj i rakiju, šta će meni država“) provlačio kroz sve sisteme, od kraljevina, preko socijalizma, pa sve do tranzicije. Država se doživljavala ili kao tuđinska sila koja otima porez, ili kao plen koji posle izbora treba osvojiti i podeliti. Političke elite su se smenjivale, ali je zatvoreni balon klijentelizma i straha ostao netaknut, držeći naciju zarobljenu u stalnom krugu preživljavanja.
- Generacija Z: Inicijacija u svetu bez milosti i raskid sa iluzijama
I tu se dogodio sudar svetova. Dok su generacije roditelja u strahu birale „sigurnost“ pod skutom partijskih moćnika i lažnih domaćina, stasala je generacija Z.
To su mladi ljudi rođeni na pragu 21. veka, čija je inicijacija u odraslo doba protekla u tišini pandemijske izolacije, globalnih kriza i digitalne revolucije. Dok su stariji verovali u simulaciju stabilnosti, ovi klinci su odrasli uz mobilne telefone, veštačku inteligenciju i globalne tokove informacija. Oni nisu opterećeni ideološkim hipotekama devedesetih, niti se plaše promene.
Kada su shvatili da im sopstvena država, svedena na partijski feud, nudi izbor između bespogovorne poslušnosti i ekonomske emigracije, doneli su civilizacijsku odluku: neće više da odlaze i neće da savijaju glavu. Shvatili su gorku istinu da u tuđini, ma koliko bili obrazovani, često ostaju građani drugog reda koji plaćaju tuđe poreze dok im je kuća razorena. Zato su odlučili da preuzmu sudbinu u sopstvene ruke.
- Sociološko-logička nužnost: Otrežnjenje i trijumf građanske svesti
Gledano iz sociološke i logičke perspektive, ovakav ishod predstavlja prirodnu kulminaciju procesa sazrevanja jednog društva koje je iscrpelo sve rezerve lažnih ideologija. Dve decenije nakon petooktobarskih promena, politička scena je bila zaglavljena u kruženju istih aktera koji su politiku doživljavali kao privatan plen, a građane kao klijentelističku bazu. Logika istorijskog kretanja naložila je da se pojavi subjekat koji je potpuno imun na te ucene.
Ova generacija je sociološki redefinisala pojam političkog delovanja kroz povratak elementarnoj racionalnosti i etici. To se najbolje ogleda u rezultatima izbora u sredinama poput Novog Pazara, gde je studentska lista odnela ubedljivu pobedu i osvojila više glasova od tradicionalnih nacionalnih partija. Taj podatak nije samo izborna statistika. On je duboki sociološki dokaz da su studenti u pravu kada grade moderno, civilizovano društvo temeljeno na pravim i iskrenim vrednostima, u kojima nacionalne i verske podele ustupaju mesto meritokratiji, zajedništvu i vladavini prava. Pobediti u sredini sa složenom multietničkom strukturom na platformi zajedničkog opšteg dobra znači da je svest o izgradnji institucija nadjačala isključivost prošlosti.
- Evropski horizont i lekcija strpljenja: Budućnost bez „glave porodice“
Kada šire pogledamo na kontinent, ne smemo zaboraviti da je i u Evropi stasala generacija Z koja u svojim rukama još ne poseduje poluge vlasti, ali sada napokon ima uspešan, živ primer iz Srbije da se okoštali sistemi mogu promeniti. U nekoj bliskoj budućnosti, te nove evropske generacije lakše će se dogovarati o zajedničkoj evropskoj budućnosti, jer više neće govoriti jezikom hladnog birokratskog pragmatizma, već jezikom autentične solidarnosti i slobode. Za to je, međutim, potrebno strpljenje.
Antonije Toni Kovačević: Mediji u Srbiji, juče, danas, sutra
Mi smo čekali puna dva veka da uopšte krenemo da se učimo kako se živi bez „glave porodice“ i autokratskog paternalizma. Sada kada smo zakoračili na taj put, evropska integracija više nije spoljni nametnuti cilj, već unutrašnja zrelost društva koje je konačno odraslo.
Kraj lutanja i početak moderne Srbije
Ono što se dogodilo na ovim izborima nije nikakvo mistično „čudo“, već splet istorijskih okolnosti, dubokog zrenja i generacijskog otrežnjenja. Studenti i generacija Z su nam pokazali da se država ne brani strahom, već znanjem, odgovornošću i odbijanjem da se pristane na simulaciju života.
Ovo je trijumf generacije koja je shvatila da se sloboda ne dobija na poklon kao međa, već se osvaja kroz izgradnju pravnog poretka. Kada mladi ljudi rasterećeni predrasuda preuzmu odgovornost za sopstvenu kuću, onda i pojam države prestaje da bude tuđinska sila- Postaje ono što je oduvek trebalo da bude, servis slobodnih i ravnopravnih građana. Srbija je konačno zakoračila u sopstvenu budućnost, a to više niko ne može zaustaviti.
Izvor: Forbs Srbija
