Piše: mr Stevan Gajević
Ovaj članak smo počeli jednim latinskim epitafom: Corny copiae – rog izobilja.
Mogli smo možda da uzmemo i neki drugi epitaf, npr Deus ex machina – neočekivano rješenje; u svakom slučaju radi se o sličnim značenjima, a u kontekstu kreiranja Razvojne banke, izvjesnoj dilemi da li se na ovaj način pokušava napraviti pozitivna prekretnica u ekonomskom razvoju Crne Gore, ili ćemo dobiti još jedan rog izobilja za partijske funkcionere i pogodno tlo za korupciju.
Da biste shvatili dilemu, objasnićemo ukratko o čemu se radi, a onda i predočiti i manjkavosti i dobre strane projekta, te način na koji mi mislimo da bi mogao da funkcioniše koncept.
Sama ideja razvojne banke nije nova, i kao i druge ideje koja nam dolaze iz EU preuzeta je iz jugoslovenskog koncepta razvoja. Dakle, razvojne državne banke su postojale i funkcionisale u SFRJ. Nemojte da vas čudi što je mnogo praksi i procedura koje koristi EU preuzeto iz SFRJ ili Austrougarske, koje su postojale u nekom ranijem periodu.
Ukratko, Razvojna banka bi bila 100 odsto državna banka, preko koje bi se finansirali projekti koji su ili dugoročni ili neisplativi komercijalnim i investicionim bankama.
Vezano za sam pojam, Radmila Gaćeša nam daje objašnjenje: „Pojam razvojne banke se povezuje sa finansijskom institucijom koja se bavi finansiranjem postojećih i posebno novih projekata obezbjeđivanjem sredstava za učešće u kapitalu i/ili kredita za povećanje kapitala. Osnovni preduslov za ostvarivanje ciljeva razvojne banke je objedinjavanje finansijskih sredstava iz domaćih i inostranih izvora, pri čemu se pod domaćim izvorima podrazumijevaju prije svega budžet, odnosno fondovi države. Pod stranim izvorima podrazumijevaju se finansijska sredstva obezbijeđena od strane međunarodnih finansijskih institucija koje podstiču razvojne aktivnosti, kao i od stranih komercijalnih banaka.“
Iz navedenog vidimo da je koncept Razvojne banke zasnovan na dva izvora kapitala: domaćem iz budžeta i stranom od strane međunarodnim finansijskih institucija.
Najveća plata u Crnoj Gori: Bankaru mjesečno primanje 110.000 eura
Ovo je koncept koji je predviđen i predlogom za Razvojnu banku Crne Gore, s tim da se u predlogu zakona definiše i činjenica da će ta banka prikupljati i depozite.
U teoriji, depoziti (štednja privrede i građana) su izvor sredstava svake banke, i smatram da je dobro da Razvojna banka može prikupljati depozite države, kompanija i stanovništva. Na ovaj način se pošlo od pretpostavki specifičnosti crnogorskih bankarskih odnosa, te potencijalnog jeftinog izvora kapitala.
U predlogu zakona predviđeno je da djelatnost Razvojne banke bude, između ostalog, odobravanje kredita, obavljanje faktoringa i drugih oblika otkupa potraživanja, izdavanje garancija, osiguranje izvoza roba i usluga iz Crne Gore od netržišnih rizika, primanje depozita, pružanje usluga platnog prometa u skladu sa posebnim zakonom, kreditiranje u funkciji podrške socijalnom preduzetništvu, samozapošljavanju, iniciranju novog investicionog ciklusa i razvoju i jačanju početnog biznisa.
Kod djelatnosti banke predlagač je definisao u osnovi iste djelatnosti kojima se bavio IRF (kreditiranje), ali se naglašava da je jedna od predloženih djelatnosti i osiguranje izvoza, što do sada nije bila djelatnost Fonda, ili je možda postojala kao opcija, ali se nije primjenjivala.
Kao što je naglašeno, banka će primati depozite, što je veoma dobro rješenje, s obzirom na podatak o značajnoj količini depozita po viđenju u komercijalnim bankama.
Takođe je predviđeno da banka ima i platni promet, pa je nesumnjivo da u konkretnom nemamo koncept klasične razvojne banke, već jednu, po meni, dobru kombinaciju razvojne banke sa komercijalnom bankom.
Nije zgoreg reći da je koncept Razvojne banke sa navedenim dodatnim funkcijama veoma dobar jer odgovara specifičnostima crnogorske ekonomije, ali i sa aspekta određene vrste ekonomskog patriotizma može biti prilično stimulativan, jer će nemali broj građana i preduzeća, po logici stvari, sa platnim prometom i depozitima preći kod Razvojne banke, od koje očekuju brži i efikasniji pristup praktičnim problemima crnogorske privrede, u čemu su komercijalne banke u stranom vlasništvu u znatnoj mjeri opterećene procedurama poslovanja.
Ovdje nije naodmet iznijeti i utisak koji ima privreda kada je u pitanju bankarski sektor – da je inertan i da znatno zaostaje za bankarskom industrijom u npr. Evropskoj uniji ili Turskoj.
Postoji veliki broj potencijalnih pozitivnih aspekata koji mogu da budu generisani osnivanjem Razvojne banke, prije svega ono što je predlagač i napisao – kreditiranje svih oblika domaće privrede i stimulisanje i osiguranje izvoza, te finansiranje infrastrukturnih projekata koji dugoročno mogu da se razvijaju iz domaćeg kredita.
Kod infrastrukturnih projekata, donosioci odluka vezano za kredite moraju biti veoma oprezni jer je potrebno sagledati rentabilnost projekata, ali i kreditnu sposobnost države da odgovori na izazove vraćanja anuiteta.
Osim ovih pozitivnih aspekata koje smo naveli i koje očekujemo kada Razvojna banka bude konstituisana, imamo, naravno, i neke negativne pokazatelje.
U konkretnom slučaju, prije svega je diskutabilan kapital kojim se Razvojna banka osniva. Naime, predlagač – Vlada vrši transformaciju postojećeg IRF-a u Razvojnu banku, pri čemu se kapital tog fonda transformiše u kapital banke u iznosu od 90 miliona eura. Smatramo da je prvenstveno potrebno provjeriti da li taj kapital uopšte postoji, pa i ako želimo da vjerujemo da postoji, osnivanje banke moraju da prate određeni ne baš mali troškovi, koji će kapital umanjiti u samom startu.
Licenciranje kod CBCG, uvođenje novog softvera koji je sposoban za platni promet, otvaranje računa i sl. realno je nova stvar za IRF. Softver mora da odgovori izazovima platnog prometa, depozita, faktoringa, garancija, osiguranja izvoza i svih ostalih djelatnosti koje su nabrojane kao djelatnosti buduće Razvojne banke.
Problem poslovnog prostora za centralu banke i ekspoziture, iako mnogo manji, takođe nije beznačajan.
Ono što je, pak, najvažnije jeste problem iskustva poslovanja razvojnih banaka u okruženju i šire, jer se ispostavilo da razvojne banke imaju problem političke zavisnosti, zbog čega su često postajale teren za mjere političkog karaktera, kompromisa i principijelno lošeg donošenja odluka.
Postoji realna opasnost da ova finansijska institucija postane sredstvo političkog pokroviteljstva i korupcije, a nerijetki su primjeri da su od nekog ko, u krajnjem, treba da zaradi postajale rasipnici javnih finansija. Imamo najavu lokalnih političara da Razvojnoj banci nije bitan profit već je tu zbog razvoja, što je potpuno pogrešan i demagoški pristup. Ukoliko osnivate banku, pa i razvojnu, koja bi zbog partijskog zapošljavanja nestručnih ljudi donosila loše odluke koje ne bi rezultirale profitom, koja bi imala veće troškove od prihoda, koja bi generisala nerad i uhljebljivanje, ili, ne daj bože, stečaj i gubitak depozita, onda je bolje da je i ne osnivate.
Iskustveno, veoma su rijetke razvojne banke koje su, uz odgovarajuće principe funkcionisanja i utvrđene ciljeve i pravila, zaista mogle da podstiču finansijsko tržište.
Moramo biti obazrivi i mudri. Rješenja bi trebalo da budu kvalitetna i dugoročna. Razvojna banka mora poslovati kao banka, a njen cilj treba da bude, u krajnjem, profit. Građani i privreda moraju vjerovati državi, jer živimo u vremenu kada država treba da bude „država koja sluša“. Živimo u burnim vremenima i teško da bismo, usled loših odluka, mogli izdržati još jednu godinu koju su pojeli skakavci.
Izvor: Dan