Није реч о класичном спору са неподношљивим комшијама, будући да је главни актер чак позвао све становнике из комшилука на вечерње пиће и канапее. Ипак, изненадна пренамена породичне куће са пет спаваћих соба у лондонском насељу Пимлико у амбасаду Црне Горе изазвала је спор међу комшијама, који је стигао чак и до судије Вишег суда.
Први знаци незадовољства појавили су се овог пролећа, када је један становник у поднеску градским властима навео да се „јарбол за заставу и прилично неукусна застава истичу као трн у оку“ међу кућама у Кембриџ стриту, које имају статус заштићених објеката друге категорије.
Друга особа описала је црвену заставу Црне Горе са златним обрубом као „дречаву“ и оценила да амбасада „нарушава склад мирних и достојанствених“ белих фасада у стилу касног регентства, које је пројектовао Томас Кјубит.
Неки од критичара били су незадовољни што пре постављања јарбола и плоче са ознаком амбасаде није поднет захтев за урбанистичку дозволу. Њихово незадовољство донекле је ублажено када је отправник послова црногорске амбасаде организовао пријем уз пиће. „Можда би дипломатски било да су то урадили одмах на почетку“, пркоментарисао је један од становника.
Међутим, пријем није убедио све становнике, па је један од комшија који није својом вољом добио амбасаду за суседа одлучио да правду потражи на суду.
Дајана Симпсон, дипломац једног од универзитета Лиге бршљена, која живи са родитељима у Кембриџ стриту, тужила је градско веће Вестминстера. Затражила је судску ревизију одлуке, као и потенцијалну одштету, уз образложење да локалне власти, када је амбасада накнадно затражила дозволу за промену намене објекта и постављање јарбола, нису узеле у обзир утицај доласка Црне Горе на њено ментално здравље. Црна Гора је, наводи се у тексту, последњих година имала неколико спорних ситуација у односима са Русијом.
Симпсонова, ћерка бившег америчког дипломате која у тој улици живи више од три деценије, прима инвалиднину након што су јој дијагностиковани клиничка анксиозност, дуготрајни ковид и функционални неуролошки поремећај. Како је навела у образложењу тужбе, долазак амбасаде толико ју је узнемирио да јој је сан редовно нарушен.
У поднеску је навела:
„Често осећам потребу да спавам у некој другој соби, уместо у својој, у којој спавам целог живота, како бих макар мало ублажила нелагоду. Понекад то учиним унапред, а понекад усред ноћи, када не могу да умирим активирану примитивну реакцију страха у мозгу. На пример, када чујем шкрипу, одмах се уплашим да би неко могао да уђе у моју собу из амбасаде, иако знам да је та могућност веома мала и да је таква реакција углавном ирационална.“
Позивајући се на кршење закона о људским правима и закона о равноправности, она је навела да се питала да ли је „и даље одрживо да наставим да живим у овој кући, за коју сам очекивала да ћу имати могућност да у њој живим до краја живота“. Додала је да би одлазак значио и одвајање од „локалне, чврсто повезане заједнице“.
Симпсонова је за Гардијан рекла да је уверена у основаност свог случаја. У тужби наводи да градско веће није узело у обзир њена здравствена стања, да је поступало неразумно и да је спровело мањкаву јавну расправу, јер није било спремно да размотри примедбе након што је Министарство спољних послова дало сагласност.
У одговору на тужбу, градско веће Вестминстера одбацило је наводе, истичући: „Не постоји вероватно мешање у дом тужитељке нити у њен приватни и породични живот.“ Веће је затражило доношење пресуде без одржавања рочишта.
Портпарол градског већа Вестминстера изјавио је да су градске власти законски обавезне да доносе одлуке у складу са важећом планском политиком.
Случај који је пред судијом Моулдом на разматрању можда је неуобичајен, али је скренуо пажњу на много чешћи сукоб између мањих држава, које премештају амбасаде због раста кирија или продаје некретнина, и становника неких од најбогатијих лондонских улица.
Сједињене Америчке Државе имају амбасаду у Лондону у импозантној, наменски изграђеној згради у облику коцке са 12 спратова, јужно од Темзе. Међутим, већина великих држава своје амбасаде традиционално смешта у Белгравију, а понекад и у насеља Саут Кенсингтон, Најтсбриџ и Мејфер. Мање државе често желе да буду у близини тих престижних дипломатских представништава, али да за закуп простора не издвајају подједнако велике суме.
Управо због тога Црна Гора се сместила у Пимлико, недалеко од аутобуске станице Викторија. У међувремену је амбасада Туркменистана отворена у још једној адаптираној породичној кући, у Викторија роуду, у Кенсингтону. Међутим, та локација удаљена је чак два километра од велелепне француске амбасаде, која се налази преко пута Природњачког музеја.
Пресељење амбасаде Туркменистана такође је изазвало незадовољство. „Не могу да разумем недостатак обзира према непосредним комшијама“, написао је један становник у оквиру јавне расправе коју је организовала Краљевска општина Кенсингтон и Челси. „Испитаћу да ли је било неких неправилности и, ако јесте, можда ће бити потребно да се поново обратим новинама.“
У свом допису, становник је навео и да би за амбасаду Туркменистана, бивше совјетске републике у централној Азији, требало пронаћи другу локацију. Амбасада се сада налази у кући у власништву Тенгкуа Фахада (32), сина покојног краља Малезије, који се школовао на Итону.
Извор: РТС
