Пише: В. Кадић
Иако гази девету деценију живота стигао је из Париза у родна Љевишта (Горња Морача) код Колашина, где му је у породичној кући митрополит црногорско-приморски Јоаникије уручио вредно признање.
– Ви сте још један од ретких бранитеља ловћенске капеле и Његошевог аманета. Уверени смо да вас је Господ Бог због ваше истрајности у одбрани ловћенске капеле, Његошевог аманета и Његошевога дела и манастира Мораче, и Косова, и због ваше љубави према нашим светињама, наградио дугим животом, лепом породицом и снагом да сваке године дођете из Париза у своја Љевишта. Не бих могао сад овде ја истаћи све ваше заслуге, а уосталом књиге сведоче и о вашој борби, вашем великом таленту и о вашој храбрости. Ми смо одлучили, иако сте одликовани и од стране блаженопочившега митрополита Амфилохија орденом Светога Петра Цетињскога, односно од Светог синода Српске православне цркве, да вас одликујемо и орденом Светога Петра Ловћенског Тајновидца.
Ако је ико зслужио овај Његошев орден онда је то заслужио наш драги и честити и врли и поносни Комнен Бећировић. Да га поносно носите у Паризу и у западном свету где живе такви људи као што сте ви – казао је митрополит Јоаникије.
Деценијама траје борба професора Бећировића да се капела на црногорском Олимпу врати у првобитно стање, чији врх је притиснула грдосија Ивана Мештровића од 40.000 тона.
– Прилично сам дирнут, јер ово је право место у мојим завичајним горама где могу да примим ово вредно признање – каже за „Новости“ награђени Бећировић. – Од шездесетих година прошлог века сам у Француској, прво као предавач на Универзитету у Нансију, а затим сам почео да се бавим новинарством. Интервјуисао сам целу плејаду француских интелектуалаца онога времена и тако сам ушао у књижевни и медијски свет што ми је омогућило да лансирам причу о одбрани капеле на Ловћену када се појавила опасност по њено рушење.
Митрополит Јоаникије одликовао Комнена Бећировића орденом Светог Петра Ловћенског Тајновидца
Користећи своје везе у париским књижевним круговима, повео је Бећировић кампању за спас ловћенског светилишта. И прича о Његошу, његовом храму, нашла се на страницама великих светских листова као што су „Фигаро“, „Монд“, „Коријере дела сера“, „Сандеј тајмс“, „Франкфуртер алгемајне цајтунг“, „Тајмс оф Индија“ или чак јапански „Асахи Шимбун“…
– Париз је у једном тренутку био престоница одбране Ловћена! Или да парафразирам наслов чланка Лоренца Бокија у „Коријере дела сера“: „Париз брани прах песника Његоша“, подсећа наш саговорник.
Комнен Бећировић „открива“ да неће више имати снаге да се домогне врха Ловћена и моштима великог песника.
Митрополит Јоаникије отворио 23. Дјечији сабор: Ви идете путем наших светих предака
– Задњи пут сам на тај камен крочио 1969. године, након чега сам се вратио у Париз у јеку кампање за уклањање капеле. Тада сам решио да учиним нешто за свој српски род, па сам почетком наредне године покренуо кампању тако што сам саставио текст на ту тему који је изашао у најчитанијем америчком часопису који је излазио ван САД, а звао се International Herald Tribune. Касније су се текстови појављивали у француској штампи у којима се огласио и чувени хришћански филозоф тога времена Габријел Марсел који је у свом тексту „Насртај на светињу“ написао да је Његош једини који је у модерном добу у себи спојио тројство песника, владике и владара – подсећа Бећировић, пријатељ чувених песника Жака Превера и Луја Арагона, филозофа Жан-Пола Сартра и многих других водећих интелектуалаца свога времена.
„Капела се миче“
Поред медија широм света, свој глас против рушења капеле на Ловћену подигли су и истакнути интелектуалци ван граница СФРЈ. Хроничари тога времена су записали да је чувени Жан Касу, на пример, писао Блажу Јовановићу, који је тада био председник Уставног суда Југославије и одлучивао о судбини Ловћена, да не руше светињу, на шта му је Јовановић грубо одговорио: „Капела се миче!“ Узалуд су биле реакције француског академика Пјера Емануела или филозофа уметности Андреја Малроа који су се противили том чину.
Лажима на Комнена
Његошева заветна црква на Ловћену срушена је од стране комунистичких власти почетком седамдесетих година, упркос противљењу Цркве и верника, бројних интелектуалаца, а међу њима и Комнена Бећировића. Током рушење ловћенског светилишта, који је био преломни тренутак у расрбљавању Црне Горе, Комнен се нашао на удару Владимира Дедијера.
– Јавно ме нападао да ширим лажи о Ловћену у светској јавности и спречавам да један Хрват плете венац црногорском владици. Почетком деведесетих покренуо сам акцију за пвратак Његошеве капеле на Ловћен, што је распалило већ ужарене дукљане и монтенегрине на челу са Јевремом Брковићем да се жестоко успротиве. Оно што је утешно јесте чињеница да, иако разорена на врху планине, Његошева капела је остала неразорена у нама, о чему сведоче бројне књиге, новински текстови, аудио и видео- записи. Она је васкрснула бар на двадесетак места по српским земљама, чекајући да васкрсне на Ловћену – поручује Бећировић.
Извор: Новости