Пише: Велиша Кадић
Село Бачко Добро Поље, недалеко од Врбаса, тресло се ових дана од громогласне песме потомака црногорских колониста – горштака који су пре осамдесет година дошли из љутог крша у Панонску низију и ту остали.
Прихватила је равница Црногорце који су још видали ране тек завршеног Другог светског рата и помогла да крену у нови живот. На вековним огњиштима Дробњака и Пиве и других крајева остали су само они који су били у поодмаклим годинама и нису имали снаге да се упуте на далек пут.
Хроничари тог времена су забележили да се на простору средње Бачке налазило 7.860 усељивих, од укупно 9.971 напуштена кућа. Приоритет за добијање права на колонизацију су имале породице бораца и палих бораца у Другом рату, војни инвалиди и сиромашне сељачке породице. Посебним композицијама возова који су кретали из Зеленике колонисти су почињали пут који је са преседањима трајао до одредишта и до две седмице. Рачуна се да је од 1945. до 1948. Бачку населило скоро 7.000 породица. Радост Бачкодобропољцима донео је митрополит будимљанско-никшићки Методије који је са викарним епископом мохачким Дамаскином служио свету архијерејску литургију у прелепој сеоској црви Светог Василија Острошког Чудотворца.
– Осамдесет година је од када су наши преци из Крајине Босанске, севера Црне Горе, понајвише дурмиторског краја населили ову дивну и питому Панонску равницу доневши под својим трепавицама све оне врхове планинске и гудуре и кањоне река сместивши у своје срце, а онда кроз своје вене уливши у своје потомство које овде живи и које одавде се расељава и насељава у друге српске земље и светске крајеве. Та духовна заједница нашега народа која је окупила народ и из данашње Црне Горе, њеног севера, да овде заједно са вама кажу и покажу да се ми тим одласком просторним и том дистанцом никад у ствари раздвојили нисмо – казао је митрополит Методије, који је на сваком кораку био изложен огромној љубави народа овог краја, али и бројних гостију.
Организатори ове сјајне тродневне манифестације су били Завичајно удружење „Дробњак – Пива“ из Бачког Доброг Поља и Удружење гуслара „Вук Мандушић“ из Врбаса. Међутим, најзаслужнији за организацију светковине био је Радосав Радовић. Три дана и три ноћи било је организовано вече гусала и епске поезије, фудбалска утакмица кадета две Сутјеске – никшићке и бачкодобропољске, коју је помно пратио митрополит Методије.
Завичајно вече разгалило је посетиоце до суза, од „Пивске свадбе“ КУД „Пива“ из Плужина, народног гуслара Максима Војводића, етно-појца Бранке Зечевић, Милоја Буање, глумца Велизара Касалице и многих других извођача. У госте су дошли председници општина Плужине, Жабљак и Пљевља, као и директор Никшићког позоришта Радинко Крулановић, и КУД „Захумље“ из Никшића Миодраг Чизмовић.
Извор: Новости
