Пише: Антоније Тони Ковачевић
Надам се да студенти не мисле како ће се ситуација у медијима решити тако што ће угасити Информер, што ће ови са РТС-а измењати директорске места и што ће Блиц, Курир, Телеграф и остали глумити као да се ништа није десило…
Најозбиљнији проблем је тај што су напредњаци, за разлику од демократа који су их контролисали – куповали српске медије. Парама пореских обвезника, парама својих тајкуна и кримоса, како су стигли и знали. У њиховом власништву, скривеном или јавном, тренутно се налазе бар три београдска дневна листа (Српски Телеграф, Курир, Ало) две телевизије са националном фреквенцијом (Прва, Б92) те гомила портала, регионалних и локалних телевизија.
Кад томе додамо ТВ Пинк и Информер (ТВ и новине), те ТВ Хепи, чији су власници нераскидивим везама везани за одлазећи режим, те медије Жељка Јоксимовића (ТАЊУГ, К1) коме се ових дана губи сваки траг (наводно последњи пут виђен на Кипру), што све скупа значи да ће студенти имати против себе медијске екстремисте и медијске спаваче, који само чекају прилику да покажу право лице, тј.лице власника. У том смислу би требало што пре преузети сва контролна тела, од РАТЕЛ-а до РЕМ-а, и врло брзо по преузимању власти расписати пре свега нови конкурс за доделу националних ТВ фреквенција.
Дозволе и фреквенције морају изгубити сви они који су се огрешили о законе и професионалне норме, дакле сви они који су студенте називали усташама а нас остале правили будалама и цртали нам мете на челу. А и има их и који су се отворено бавили криминалом, као допунском делатношћу. И то цела Србија зна…Ти ће, надам се, завршити у теретани Забеле.
У тој новој подели фреквенција чак и не морају, а било би и пожељно да не иду одмах до краја, да не разделе све одједном, већ да их дају искључиво онима који у том тренутку задовољавају и испуњавали су новинарске, етичке и техничке стандарде.
Лука Радоњић: Узнемирио их вулгаран одговор Информеру, али не и репресија над студентима и грађанима
Макар не поделили те фреквенције ни у наредних 10 година.
Ако мене питате, ја бих приликом доделе добро преиспитао и чињеницу да се јавним сервисима по дифолту гарантују националне фреквенције, јер ни РТС 1, ни РТС 2, а богами ни РТВ, тренутно не задовољавају основне новинарске постулате. Уз сав овај шминкерај и мимикрију којом сада покушавају да прикрију своја злодела или ћутање, исто му се вата.
Јер и ћутање пред злочином је злочин.
Све у свему, студенте чека доста посла у чишћењу медијских Аугијевих штала, а мањи проблем на том путу ће им представљати напредњачки медијски талибани, попут Информера и Пинка, који ни сада не покушавају да пређу на страну победника (ко зна, можда и хоће?), решени да потону са својим господарима. Што је донекле и вредно поштовања, без обзира о колико се гадним људима и креатурама радило.
Мени је веће зло оно перфидно и притајено, оличено понајвише у Блицу, који нам јуче проби главу о томе како студенте није називао усташама. А то што о њима за две године нису написали две вести, што су све нас понижавали и правили мајмунима навијајући воду на воденицу Психопате и његове клике, ником ништа.
Блиц је јединствен случај медијске пошасти који од морала има само оно „морала сам“ и као такав се већ 30 година пресвлачи и провлачи кроз иглене уши бизниса и неморала, као нека скоцкана и нашминкана швајцарска дамица, која се час туца са политичарима, час са криминалцима, час са тајкунима.
И сваком да оно што му треба, таман да напуни касицу-прасицу, и среди крпице и шминкицу за следећег господара. И тако годинама, деценијама…
Такав прљави медијски танго могућ је у државама у којима је новинарска професија понижена, а новинари отплаћени и уцењени.
И то је ваљда и највећи аманет који сада стоји на Студентској листи а тиче се српског медијског неба – да обезбеде правила и услове како новинари у будућности не би радили прљав посао за било кога, поготово не за државне структуре.
Јер је управо то симбиоза која гарантовано доноси тиранију за пар година, а код нас Срба и пре, како год вам се тиранин представљао – био он умивени демократа или задригли напредњак, свеједно.
И тај смо филм већ гледали, јер је баш Борис Тадић ударио темеље еквилибријуму који је под Вучићем метастазирао. Сећате се “жутих”, зар не, они су први, преко Ђиласа и Шапера, ставили шапу на доток и контролу маркетинг пара до медија и на крају их листом поробили.
Џорџ Орвел: Два минута мржње; ТВ Пинк: Вести, минут, два, ТВ Информер и сви остали
Све у свему, све смо видели и све знамо, остаје на студентима да извуку мудре закључке и да делају ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога истинога.
Новинарска професија уз лекарску носи можда и највећу друштвену одговорност и изискује највише хуманости, карактера и етике.
Те своје заповести може да испуни само у слободном друштву, где је новинар “јавни полицајац”, независтан у раду и одлучивању, са пенкалом уместо пендрека. Па нек нам је са срећом у прављењу Србије у којој ће то бити могуће…
Извор: Тони Ковачевић/ Фејсбук
