Пише: Редакција
Када би тражили личност нашег доба која испуњава све услове да уђе у Орвелову „1984“ или у „Фаренхајт 451“ Реја Бредберија не би морали мрднути из Црне Горе. Пронашли би га у њеном такозваном „интелектуалном крему“ некадашњем савјетнику за културу предсједника Скупштине Црне Горе Ранка Кривокапића. Некадашњи савјетник за културу и слободну јавност (апсурд још већи него код Орвела и Бредберија) одлично се уклапа у улогу надзорника за језик у „Фаренхајту 451“. Обилази породичне библиотеке проналази, плијени, спаљује књиге које су прекршиле Црногорски устав. Те књиге су на српском језику. Некадашњи савјетник за културу држи се принципа да књиге које су допола на српском а од пола на хрватском језику треба изузети од казне. Треба их поштедјети. Некадашњи савјетник за културу није само надзорник већ и иследник за језик чиме се сели код Орвела. Сматра да су књиге написане на српско – хрватском језику заштићене старим Црногорским Уставом у коме се спомињао српско-хрватски језик.
Лако је замислити иследника за језик код Орвела гдје као дежурно око Великог брата из потаје открива да ли се високи државни функционери придржавају Устава у коме пише да је службени језик у држави црногорски а да су сви остали језици само у службеној употреби. Јуче је дежурно око Великог брата доставило податке о јавним функционерима који, замислите користе језик у службеној употреби, а не службени језик. Немојте помислити да је тај човјек прости инквизитор задужен за истјеривање језичког ђавола из национал-партијске културе. Не то је велики прегалац и ватрени борац за друштвени систем који описују Орвел и Реј Бредбери у својим књигама. Да поновимо тај човјек је био савјетник за културу и слободну јавност некадашњег предсједника Скупштине Црне Горе. И када је изгубио функцију тај човјек и даље региструје и пријављује што ко на коме језику чита.
Уз то бивши члан кабинета бившег Предсједника Скупштине Црне Горе тражи подршку за своје откриће од „слободне јавности“ за коју је био задужен. Своје откриће објавио је у колумни чији пуни наслов преносимо у оригиналу.
Андреј Николаидис
„Милатовић Устав познаје. Али га гази. То је проблем, а не то што говори српски. Који говорим и ја“
Иследник за језик не би могао бити то што је да не говори толико језика -црногорски, српско-хрватски, српски, хрватски, бошњачки…На ком језику би ислеђивао и правио записнике за прекршиоце ако не би познавао и њихове језике.
Иследник за језик је у својој колумни посебно нагласио следеће :
„Председник Црне Горе дужан је да брани Устав Црне Горе. А у Уставу стоји да је службени језик у Црној Гори – црногорски. Није да је језик у Црној Гори српски, а неки га, ето, зову другачије, како тврди Милатовић. Него Устав каже да је црногорски. А неки, рецимо он, задужен да поштује Устав – кажу другачије…“
Захваљујући иследнику за језик добисмо у пракси примијењену и Орвелову „1984“ и „Фаренхајт 451“ Реј Бредберија не на енглеском језику већ на Уставном језику.
Иследник за језик није прецизирао на ком је језику написао оно што је написао ислеђујући случај Јакова Милатовића.
