Деца не примећују ни класне, ни расне разлике, већ их занима однос међу ликовима, указује психолог Ана Влајковић поводом најаве да ће уз главну јунакињу у новој „Дизнијевој” интерпретацији чувене бајке бити „седам магичних створења”
Уместо седам патуљака који су готово 80 година правили друштво „Дизнијевој” јунакињи, на велико биоскопско платно, према најавама из ове компаније, следеће године долази „Снежана и седам магичних створења”. И док је лик Снежане, коју ће у филму играти Рејчел Зеглер, остао веран чувеној плавожутој хаљини, њени нови пратиоци припадају различитим расним, полним и етничким групама и у јавности су одмах прозвани – седам политички коректних створења. Обучени су у одећу јаких боја и носе радни алат, баш као што су то радили патуљци Смешко, Љутко, Уча, Кијавко, Стидљивко, Поспанко и Мутко. „Дизни” је објаснио да ће магична створења заменити патуљке како би се избегло „јачање стереотипа” према малим људима, односно особама ниских растом.
Психолог и психотерапеут Ана Влајковић оцењује да мала деца не примећују ни класне, ни расне разлике међу ликовима. Њих та „прича”, указује она, не занима и они не обраћају пажњу – занима их однос између Снежане и патуљака.
Наша саговорница каже да би ретко који цртани филм или бајка добио дозволу за емитовање ако би њихове ликове ставили на психоаналитички кауч. Она сматра да су Вук и Црвенкапа, Три прасета, Ивица и Марица насилне приче које су се деци деценијама причале пред спавање.
Др Маја Вукадиновић, културолог и медијски стручњак, каже да су бајке присутне у колективној свести публике – када неко каже „бајка” ми аутоматски помислимо на „Дизнијеву” бајку или цртани филм. Међутим, како напомиње, треба рећи да то раде и друге компаније и медијске корпорације, које настоје да садржаје прилагоде новој публици.
„Сада у готово свакој серији и филму постоји једна небинарна особа, једна особа са хендикепом, једна тамнопута особа, један политички азилант… не би ли се нове генерације гледалаца идентификовале са новим ликовима. Мотив је профит, нема ту велике философије”, објашњава наша саговорница, која подсећа да сваки филм, бајка или серија настају у одређеном културно-историјском контексту, због чега је бесмислено прекрајати њихов садржај пола века касније. Ако је избацивати патуљака из бајке о Снежани коректно, да ли онда треба очекивати и избацивање сцена са особама ниских растом и из Фелинијевих филмова, поставља др Маја Вукадиновић реторичко питање.
Патуљци су, подсетимо, последњи у низу ликова који су избрисани из дечјих бајки. Пре две године са платформе „Дизни плус” намењеној деци млађој од седам година, одлетео је Петар Пан, вечити дечак који може да лети уз помоћ вилинске прашине и срећних мисли, због „ширења расистичких садржаја и неприхватљивих стереотипа”, како су објаснили челници ове компаније. Заједно са њим забрањени су цртани филмови „Маза и Луња”, јер подстичу расне предрасуде, као и „Дамбо” због промоције суровог односа према дивљим животињама. Са репертоара су скинуте и „Мачке из високог друштва” јер афирмишу расне разлике, као и „Краљ џунгле” јер представља расистичку карикатуру Афроамериканаца. Уместо њих, „Дизни” је пре три године први пут увео ЛГБТ лик – реч је о бисексуалној девојчици која се појављује у серији „Совина кућа” и која је доминиканско-америчког порекла.
Катарина Ђорђевић
Извор: Политика
