Пише: Александар Живковић
Уз велику дозу равнодушности медији у Црној Гори су „испратили“ македонске изборе. А у (Северној) Македонији десио се политички земљотрес, није, чини се, претерано рећи и више од политике – показала се душа напаћеног македонског народа.
У дугој историји патње Македонаца – ова последња је европска. Народ није више могао да трпи понижавање од стране бриселске олигархије. Ишли су дотле да су им и важење пасоша укинули.
Пословична је ствар из бивше Југославије да су „источна“ и „јужна“ питања мање „занимљива“ од западних. Није добро да Црна Гора остане таква, да негује медијску малокрвност у којој се преузимају готови западни извори о некаквом десничарењу у Македонији итд.
Посебно је то неумесно када је Црна Гора индиректни добитник македонских избора. Или, боље речено, потенцијални индиректни добитник тих избора. После краха македонске европске агенде, надамо се да ће у Бриселу учинити нешто за Македонију, али ће, сасвим сигурно, истицати позитиван црногорски пример. Паметном политиком то треба искористити, разуме се.
Међутим, није све у уласку у ЕУ. Много тога је и у политичком менталитету. Још трпимо последице оног уверења наших старих, које је забележио Симо Шобајић, да је на сусрету европских владара само црногорски књаз наоружан и носи сабљу. То би данас, са осмехом, могли да читамо и антиглобалистички. Са друге стране, склони смо да потцењујемо Не-Динарце.
И као и Србија, имамо очајне медије, који ће пре објавити политички портрет новог премијера Ирске или Шкотске, него Македоније.
Нека будућа, рецимо европска, мада се тај атрибут прилично излизао још 1914, Црна Гора мораће да води много буднију политику према свим збивањима у „региону“.
Неће бити да је побољшање спољашњег положаја Црне Горе, резултат само преданог реформског рада.
