Piše: Aleksandar Živković
Uz veliku dozu ravnodušnosti mediji u Crnoj Gori su „ispratili“ makedonske izbore. A u (Severnoj) Makedoniji desio se politički zemljotres, nije, čini se, preterano reći i više od politike – pokazala se duša napaćenog makedonskog naroda.
U dugoj istoriji patnje Makedonaca – ova poslednja je evropska. Narod nije više mogao da trpi ponižavanje od strane briselske oligarhije. Išli su dotle da su im i važenje pasoša ukinuli.
Poslovična je stvar iz bivše Jugoslavije da su „istočna“ i „južna“ pitanja manje „zanimljiva“ od zapadnih. Nije dobro da Crna Gora ostane takva, da neguje medijsku malokrvnost u kojoj se preuzimaju gotovi zapadni izvori o nekakvom desničarenju u Makedoniji itd.
Posebno je to neumesno kada je Crna Gora indirektni dobitnik makedonskih izbora. Ili, bolje rečeno, potencijalni indirektni dobitnik tih izbora. Posle kraha makedonske evropske agende, nadamo se da će u Briselu učiniti nešto za Makedoniju, ali će, sasvim sigurno, isticati pozitivan crnogorski primer. Pametnom politikom to treba iskoristiti, razume se.
Međutim, nije sve u ulasku u EU. Mnogo toga je i u političkom mentalitetu. Još trpimo posledice onog uverenja naših starih, koje je zabeležio Simo Šobajić, da je na susretu evropskih vladara samo crnogorski knjaz naoružan i nosi sablju. To bi danas, sa osmehom, mogli da čitamo i antiglobalistički. Sa druge strane, skloni smo da potcenjujemo Ne-Dinarce.
I kao i Srbija, imamo očajne medije, koji će pre objaviti politički portret novog premijera Irske ili Škotske, nego Makedonije.
Neka buduća, recimo evropska, mada se taj atribut prilično izlizao još 1914, Crna Gora moraće da vodi mnogo budniju politiku prema svim zbivanjima u „regionu“.
Neće biti da je poboljšanje spoljašnjeg položaja Crne Gore, rezultat samo predanog reformskog rada.
