Пише: Жарко Марковић
Ријетке су ситуације у политици када су у највећој мјери у праву све стране, и власт и опозиција, а данас живимо једну такву.
Расплет на посљедњој сједници републичког парламента омогућио је и да то виде и политички неуки посматрачи. Опозиција је искористила прилику да оптужи владајуће да су за само мјесец дана промијенили став за 180 степени, понизили Скупштину одуставши од властитог „принципијелног“ става о пријевременим изборима, док су из редова владајућих морали посегнути за досад невиђеним креацијама да такав став оправдају, а суштина њихове приче је да се на изборе мора јер ће изаћи и опозиција, а ако они излазе, настаће хаос, који они, тако одговорни за судбину Републике, не смију да дозволе.
У праву су, поновимо, и једни и други.
Сасвим је тачно да су владајући поново прегазили оно што је закључио парламент, с тим да су сад то гажење извршили новим закључцима, што је доста коректније него неспровођење низа ранијих закључака који никад нису стављени ван снаге.
Сасвим је тачно и да је опозиција упозоравала да ће се то догодити и да су сад у тим редовима „дошли на своје“ иако је велико питање какву ће тачно корист имати од свега тога.
Питање је какву ће корист од ове врсте надгорњавања имати било ко, а нарочито народ који све више показује да га то што се дешава уопште не занима па онда ни силна објашњења „не пију воду“.
Тачно је и да би излазак дијела партија на изборе, док други бојкотују, изазвао хаос у Републици Српској и са тог становишта максимално је одговорно не дозволити да се хаос догоди па и по цијену промјене политичког става који је важио прије мјесец дана. Јер све досадашње најаве упућивале су на то да би парцијални излазак стварно изазвао хаотичне и потенцијално проблематичне ситуације, од могућности да избори буду одлучени на бирачким мјестима у ФБиХ, преко најаве блокаде одржавања истих на територији Српске па све до идеје да онај ко буде изабран на таквим изборима никада не положи заклетву у НСРС, што је код нас практично чин инаугурације. Иако се све те најаве могу подвести под категорију опипавања политичког пулса, нико не гарантује да не би биле и остварене.
Тако је – како је. На изборе ће грађани ове Републике кад им вријеме није и кад никако није требало да буде. За одговор на питање зашто ће ипак биралишта бити отворена крајем новембра није довољан један новински стубац.
Уосталом, ствар је толико запетљана да је најбоље да је објашњавају они који су све и закували. Ако то објашњење уопште буде „пило воде“ у народу. Излазност ће, на крају крајева, све показати.
Извор: Глас Српске
