Јавља ми се пријатељ са пута по Америци, овдашњи човјек, а пун утисака са Запада, и шаље ми слику регистарских таблица случајно изабраних америчких кола на паркингу.
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Kао и на новчаници долара, на обавезној саобраћајној таблици (овдје додуше као једна од могућих опција, а на долару као једина) пише да (сви) ми вјерујемо у Бога.
Мом пријатељу и мени постаје занимљиво питање шта би било да ми у Црној Гори ставимо такве ознаке на новчанице и регистарске таблице? Питање је логично јер овдашњи његоватељи западних вриједности и евро-атланских интеграција прокламују поштовање западних вриједности, а истовремено се боре против клерикализације и превеликог уплива религије у друштво. Нама двојици је јасно да су наши „западњаци“ лицемјери прве врсте, и да они од Запада хоће само новац и разне облике декаденције, а истински и суштински они воле марксизам. Тај марксизам је омражен на истом том Западу, између осталог и због тога што ступидно и нецивилизовано религију проглашава „опијумом за народ“.
Ред је, да у будућој друштвеној транзицији и напретку Црне Горе затражимо од наших „европејаца“ да се изјасне јесу ли марксисти или су западњаци?
Не због њиховог политичког бисексуализма, него због наше демократске оријентације којим путем да идемо?
До читања у сљедећем броју…
