Четвртак, 12 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Захар Прилепин: Момци са фронта, без превода са руског на руски

Журнал
Published: 28. новембар, 2024.
Share
Захар Прилепин, (Фото: Russia Beyond)
SHARE

Пише: Захар Прилепин

Молио бих да се нико не љути (иако ме у ствари баш брига), али искрено, већ су ми помало досадиле те бесконачне онлајн референце на тему „Момци на првој линији ваше аргументе уопште неће разумети (они о томе не размишљају, они не читају такве песме, не гледају такве филмове)” и сл. итд.

Посебно је чудно све ово чути од оних људи који уопште нису никакви „момци са прве линије фронта“.
Шта сте ви, пријатељи моји, неки социолошки институт? И какви то „момци са прве линије фронта“? По чему сте закључили да сте ви преносиоци њиховог мишљења? Само по томе што познајете петорицу тих момака? Или чак 55.

Ево, ја познајем најмање хиљаду „момака са прве линије“ и још 100 „момака са прве линије“ који су већ у другим световима. Али ми никад не би пало на памет да преносим њихово уопштено мишљење. Зато што они никакво уопштено мишљење немају.

На првој линији фронта код нас служи милион људи.
Тамо има милион мишљења. Чујете ли ме? Милион!
Зашто би сва ова маса људи била дужна да потврђује вашу личну исправност?
Између осталог, нема потребе да се „момци на првој линији фронта“ обликују у неку врсту иконе, јединствене по изведби и стилу.
Међу „момцима на првој линији фронта“ има хероја и најбољих људи у Русији (и таквих је, верујем, већина), али има и оних који су се тамо случајно обрели, људи који ништа не разумеју (и добро је ако знају своју војну професију), људи који, у ствари, уопште нису били на првој линији фронта и нису ту линију ни двогледом видели.

Прилепин: „О уметности ван политике“

И тако даље. Кога све тамо нема!
И ево се неко – било би још добро у хотелу „Донбас Палас“ у Доњецку, а не у Москви или Питеру – позива на „момке са прве линије фронта“, и ви сте то чули и брзо проширили Телеграм каналима и другим мрежама.

Али генерализација коју ви правите слична је неким другим глупостима типа „руски сељаци не читају књиге, не иду у топле тоалете, цело село гледа само Малахова“ или „руски адвокати (радници, домаћице, космонаути) не слушајте класику, већ само џез (шансону, румбу).“
Али очигледна глупост таквих генерализација из неког разлога не допире до свести наизглед одраслих људи.
Да би лупио „руским момцима са фронта ово не треба“, другом аутору са телеграма довољно је, понављам, мишљење само једног случајног познаника, који је случајно изустио да момцима из његовог вода „Ларс фон Трир не одговара, осим онај рани”.

И тако је кренуло: „Момци са прве линије то не сматрају уметношћу“.
Ух, дођавола, шта је ово?
Као поређење, препоручујем да замислите војника Црвене армије 1943. године, коме упада аутор Телеграм канала и каже: „Мислите ли да Твардовски има јаку поетику? Да ли вас Шолоховљеви ликови инспиришу?“

На шта би „момци са прве линије“ одговорили: „Идите до ђавола, лапрдала“.
И били би у праву са емотивне тачке гледишта, упркос чињеници да се то не би тицало ни Твардовског ни Шолохова.
Замислите истог таквог војника Црвене армије 1919. – и ту код њега упада исти такав демагог са Телеграм канала и пита: „Чији су ликови ближи борбеној радничкој класи – Мајаковског са футуристима или Јесењина са имажистима?“

Прилепин: Голи, бестидни

„Момци са прве линије” и овде би знали да одговоре. И још је добро ако би одговорили речима. А све би могло да се завршити много трагичније.
Ако вам се не свиђа Црвена армија као пример, пођите у белогардејски ров и питајте тамо 1920. године: „Уважени, а да ли сте ви читали нову публицистику Шмељова? Да ли вам је ближи Шмељов или Буњин?“

…А после тога би марамицом брисали крваве зубе.
После свих тих интервјуисања у наведеним рововима, вратите се у 1812. и питајте на најближем редуту: „Чије оде, човече, боље одражавају национални дух – Дениса Давидова или Фјодора Глинке?“

Суштина је јасна, мислим.
Доста је већ те демагогије.
У име „момака са прве линије“ могу да говоре само момци са прве линије.
„Ја, наредник тај-и-такав, добро пуцам. Храна је добра. Волим Свиридова, Depeche Mode – само „Музика за масе“ и „Лични Исус“, Лундстремов оркестар оцењујем на нивоу Армстронга. Волим Бондарева, још нисам прочитао Димку Филипова….”

И тек тада то има смисла и тежину.
Момцима на првој линији не требају никакви преводиоци са руског језика на језик друштвених мрежа.
Они и сами одлично знају да говоре.

Извор: Телеграм канал З. Прилепина

Превод: Ж. Никчевич/Искра

TAGGED:Захар ПрилепинРусијаРускиФронт
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Туфик Софтић: Чаша црвеног, дечанског
Next Article Владимир Ђукановић: Европска Зависност од Кинеских Сировина

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Небојша Бабовић: Ћирилични thread

Пише: Небојша Бабовић  Поштовани  @MupCg, @SaranovicDanilo  Данас сам свом дјетету морао да мијењам име. Ишао…

By Журнал

Докле сежу границе српске књижевности

Наша књижевност нема претензија на обухватање оних заједница које су Србима блиске језиком и делом…

By Журнал

Чеченске власти увеле ограничења на спору и брзу музику

Власти руске републике Чеченије одлучиле су да "забране" сва музичка дела спорог и брзог темпа.…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Ђорђе Писарев: Хм, ко је то појео књижевног јунака?

By Журнал
Други пишу

Покушај постхумне историјске правде: Да ли су немачки злочинци одговарали за стрељање у Крагујевцу?

By Журнал
Други пишу

Владета Јеротић – За живота феномен, задужио српску културу

By Журнал
Други пишу

Борислав Коркоделовић: Како је Вијетнам два пута победио суперсилу

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?