Пише: Милован Урван
Медијско третирање културе и интелектуалних тема кроз банално информисање о текућим догађајима, или још баналније освртање на значајне датуме, јубилеје, из културне традиције у најбољем случају има декоративну намјену. Ну, као некакво креирање слике лажне еманципованости, просвијећености? Дочим, тај случај толико је очигледан да га не вриједи подробније коментарисати.
Нешто је сложенији и погубнији третман културе и, уопште, интелектуалног живота у сфери моћних или утицајних медија.
Изразит примјер може бити емисија „Ћирилица“, коју уређује и води Миломир Марић. Њена значајна гледаност подржана је профилисањем ријалити културе, тј. заглупљивањем нације/публике у продукцији Марићеве медијске куће и његових медијских забављачица.
Из недеље у недељу Марић у свој ток-шоу „лови“ биране српске интелектуалце, професоре, књижевнике, генерале, аналитичаре најразноврснијих профила. Они, не могавши да одоле изазову, тј. формату који им омогућава велику популарност и гледаност, свесрдно долазе да добију парче театра како би издекламивали своје виђење свијета. Марић вјешто, као стари лисац, координише рад театра, свог контролисаног спектакла у који ђаволски вјешто усисава сваку тему од националног, геополитичког и глобалног значаја, сводећи је, дакле, тек на ниво ћаскања, забаве за масе. Интелектуалци су уздају у своје субверзивне моћи, не?
Разумије се, тиме Марић и његови сценографи дискредитују значај сваке теме, јавног или националног проблема, док се високи интелектуалци своде на ниво колатералне штете. Парадоксално, не?
Сличан механизам примјењивао је годинама у свом ток-шоу „Жива истина“ Дарко Шуковић, што и даље ради, само са мање успјеха, на свом радијском формату.
Дочим, у Дарковом медијском театру може се уочити један обрнути механизам. Он, наиме, не кандидује велике него чешће сасвим тривијалне теме, којима пак уздиже црногорски интелектуални џет-сет. То, дакако, не мијења циљ, јер Шуковић, таман као и друг му Марић, свјесно или не, свјесно или само за паре, забавља јавност. Или нас еманципује, не?
Текстови објављени у категорији „Гледишта“ не изражавају нужно став редакције Журнала
