Улазак у Европску унију подржава 74 одсто грађана Црне Горе, а свега 10 одсто је против. Мање од 30 одсто становништва сматра да нас чека боља будућност, а највећи дио грађана криминал види као главни проблем Црне Горе.
Ово су неки од података истраживања Института за напредне студије које је представљено на панелу одржаном вечерас у Научно-технолошком парку у Подгорици на којем су говорили Ђорђе Кривокапић са Универзитета Београд, Тена Прелец са Универзитета Ријека, Флоријан Бибер са Универзитета Грац и Јована Маровић, чланица савјетодавне групе за јавну политику „Балкан у Европи“.
У питању је истраживање о геополитици које је спроведено у државама Западног Балкана, али и Молдавији, Украјини и Грузији, на узорку од по хиљаду људи.
Истраживање је показало да кад је у питању информисање о политици у држави у Црној Гори ниједна врста медија нема примат, док у многим државама региона доминира национална телевизија. На приморју Црне Горе јаче је повјерење у локалне медије, док грађани генерално највише вјерују Телевизији Вијести.
Кривокапић је истакао да је, према истраживању, животом задовољнија старија популација, објашњавајући тај феномен тиме што „памте теже вријеме“. Како је навео, 29 одсто становника мисли да ће будућност бити боља, 33 иста, а 29 гора.
Да ће бити боље сматра 48 одсто испитаника који се изјашњавају као Срби, 37 одсто оних који се изјашњавају као Црногорци да неће, а то мишљење дијели и 51 одсто испитаника који се изјашњавају као Албанци и 37 одсто испитаника који се изјашњавају као Бошњаци.
Највише грађана сматра да је криминал главни проблем Црне Горе (38 одсто), али четвртина прво спомиње корупцију.
У Црној Гори 10 одсто популације има план да у наредне двије године напусти државу, што је највише од свих земаља у којима је истраживање спроведено.
Ипак, Црна Гора је држава са најмањим процентом људи који се селе из економских разлога, али је у свим земљама гдје је рађено истраживање управо то разлог који је изабрао највећи број испитаника.
У Црној Гори је четвртина испитаника казала да је разлог за селидбу у другу земљу недостатак прилика, 22 одсто наводи боље прилике за дјецу, а 21 одсто боље здравство.
На питање шта би их мотивисало да остану, 56 одсто је казало боље прилике за посао, мало мање од трећине боље образовање, четвртина мање корупције…
Тена Прелец са Универзитета у Ријеци је истакла да се она бавила дијелом истраживања које се односи на ЕУ, НАТО и „спољне учеснике“.
Како је навела, 74 одсто грађана подржава улазак у ЕУ, а 10 одсто је против.
Већа је подршка чланству у ЕУ је у Албанији, на Косову, Украјини и Грузији. Једино у Србији мање од половине испитаника не подржава улазак у ЕУ.
У Црној Гори 27 одсто испитаних подржава ЕУ вриједности и тај проценат је мањи једино у Србији.
На питање да ли би подржали улазак у ЕУ, 94 одсто гласача ДПС-а је рекло да би, али и Европског савеза, а у врху по подршци су и гласачи БС-а, ПЕС-а, УРА-е. Кад је ријеч о гласачима НСД, 69 одсто њих је за ЕУ. Међу апстинентима њих 60 одсто подржава улазак у ЕУ, а 33 одсто је неизјашњено.
НАТО подржава 52 одсто испитаника у Црној Гори.
Истраживање је показало и да би 16 одсто испитаника гласало ДПС, 14 ПЕС, 7 НСД, по 5 ДНП и Демократе, док 13 одсто не би изашло на гласање.
Некадашња министарка европских послова, Маровић је указала да је добро што испитаници из свих нација сматрају да држава иде у добром правцу.
Извор: Вијести/РТНК
