Пише: Рамзи Баруд
Под слоганом „Газа је наша, заувијек“, велики број израелских екстремиста и десничарских политичара састао се у насељу Беери, близу граничног подручја Газе, 20. и 21. октобра. Скуп је окупио водеће фигуре израелске деснице, екстремне деснице и ултранационалистичког круга. Присуствовали су израелски министри Итамар Бен-Гвир, Мај Голан и Безалел Смотрич, као и десет чланова израелског Кнесета из партије Ликуд премијера Бењамина Нетанијахуа. Догађај под називом „Припрема за поновно насељавање Газе“ организован је од стране једног од најекстремнијих насељеничких покрета у Израелу, Нахала, који води позната Данијела Вајс.
Да бисмо разумјели колико је ова 79-годишња насељеница екстремистичка, узмимо у обзир ово: 27. јуна, канадска влада, иако један од највјернијих савезника Нетанијахуа и његових ратова, увела је санкције против ње због њене „улоге у подстицању (…) насилних акција израелских екстремистичких насељеника против палестинских цивила“.
Лана Басташић: Цензура у Немачкој према уметницима који се солидаришу са страдањем Палестинаца
Међутим, ова конференција, испуњена мржњом, била је само кулминација једногодишњег напора да се оправда због чега Израел треба етнички очистити Палестинце из Појаса Газе и поново успоставити незаконита насеља. Међутим, прича не почиње 7. октобра. Године 2005, Израел је одлучио да повуче своје снаге из тог малог приобалног региона. То је означило почетак херметичке израелске блокаде над Газом, што је довело до вишеструких ратова и, на крају, до догађаја од 7. октобра и текућег геноцида. Иако је број јеврејских насељеника који су евакуисани из 15 демонтираних илегалних насеља био релативно мали – 8.500 – осјећај издаје код насељеника створио је дубоке подјеле у израелском друштву.
Хаотичне сцене у којима су насељеници насилно уклањани из блока насеља Гуш Катиф у Гази изазвале су националну кризу у Израелу и упоређиване су са насилном евакуацијом илегалног насеља Јамит у Синају, које је Израел демонтирао у априлу 1982. као дио претходног споразума са Египтом. Али, због чега је то криза?
Израел је насељеничко-колонијално друштво, које своју колонијалну експанзију повезује са религиозним диктатима и пророчанствима. Тако је, за већину тих насељеника, присилни одлазак из Газе изгледао као и национална издаја и светогрђе. Због тога је поновно насељавање Газе постало одмах позив на окупљање израелских насељеника. У поређењу са ограниченом политичком снагом коју су имали током повлачења 2005, садашњи екстремисти су, заправо, они који доносе одлуке. Док војска још увијек не дефинише јасно своје стратешке циљеве у Гази, насељеницима је одувијек била јасна природа њихове мисије: етничко чишћење свих Палестинаца из Газе и обнова насеља.
Тако су брзо, људи попут Вајс и њених присталица почели позивати Израелце да се придруже кампањи реколонизације. „Региструјте се, региструјте се, бићете у Гази“, рекла је Вајс публици својих присталица у марту, са радошћу објавивши да се 500 породица већ пријавило, према извјештају CNN-а.
Вајс и Нахала не дјелују независно од главног циља водећих политичара у земљи. На примјер, на први дан рата, 7. октобра 2023, Нетанијаху је јасно изнио своје намјере: „Кажем становницима Газе: Напустите одмах, јер ћемо дјеловати снажно свуда.“ 17. октобра, документ који је представио израелски Институт Мисгав за националну безбједност и ционистичку стратегију позвао је на „релокацију и коначно насељавање цијелог становништва Газе“. У извјештају се видјело у рату „јединствена и ријетка прилика да се евакуише цијели Појас Газе“ у пустињу Синај. Касније истог мјесеца, укључило се и израелско обавјештајно министарство, а израелски медиј Калкалист објавио је документ у којем се „препоручује трансфер становника Газе у Синај“.
14. новембра, екстремни министар Смотрич је говорио о „добровољној миграцији“. У децембру, медијски извјештаји су навели да је сам Нетанијаху рекао члановима Ликуда да је прави изазов Израела проналазак „земaља спремних да их приме“, мислећи на становнике Газе.
Конференције су почеле да се организују ради прикупљања подршке око идеје етничког чишћења Палестинаца. Прва велика конференција одржана је од стране коалиције насељеничких покрета у децембру прошле године. „Кућа на плажи није сан“, гласио је оглас за скуп. Овдје је „плажа“ референца на плажу у Гази. Чак је и Џаред Кушнер, зет Доналда Трампа, искористио прилику. У марту је говорио о „врло вриједној … приобалној имовини“ Газе, која захтијева да Израел уклони цивиле и „очисти Појас“. Текући такозвани „План генерала“, усмјерен на истребљење и етничко чишћење сјеверне Газе, представља само војну компоненту визије насељеника, идеје да је „Газа наша, заувијек“.
Али, ако Израел није успио да одржи своја насеља у побуњеничком Појасу Газе под повољнијим околностима у прошлости, да ли ће успјети сада? Насељеници су већ свјесни изазова који их чека. Зато стално повезују своју колонизацију Газе са етничким чишћењем њених палестинских становника.
Међутим, успјех или неуспјех Израела ће на крају бити одређен сљедећим начелом: све док палестински народ пружа отпор, Вајс и њени истомишљеници неће наћи сигурност у Гази.
Заиста, аутохтоно становништво Газе живи на тој историјској земљи хиљадама година. Ако их ни геноцид није натјерао да напусте своју земљу, ништа друго неће.
Рамзи Баруд је новинар и уредник *The Palestine Chronicle*. Аутор је пет књига, а његова најновија књига је *„Ови ланци ће бити покидани: Палестинске приче о борби и пркосу у израелским затворима“* (Clarity Press, Атланта). Др. Баруд је ванредни виши истраживач на Центру за ислам и глобална питања (CIGA), Универзитет Истанбул Зајим (IZU). Његов вебсајт је www.ramzybaroud.net.
Извор: www.ramzybaroud.net.
