У Поморском музеју отворена изложба “Пет вјекова Боке Которске у европској картографији”. Изложба “Пет вјекова Боке Которске у европској картографији” аутора Илије Млинаревића, кустоса Поморског музеја Црне Горе из Котора, отворена је синоћ у галеријском простору барокне палате Гргурина у Старом граду у Котору.
Изложбу је званично отворио предсједник Општине Котор Владимир Јокић који је том приликом истакао да ова поставка која обрађује 185 картографских приказа Боке Которске из разних времена, а прати је каталог на преко 200 страна са QR кодом за сваку приказану мапу, ефектно указује на значај Котора у протеклих пола миленијума. ,,Прикази постоје и од раније, још од доба Римског царства и то су два миленијума непрекинутог трајања и значаја Котора .
Након подношења званичне иницијативе за повратак статуса града Котору, имао сам више питања новинара због чега би Котор требало издвојити, давао сам различите одговоре, од тога да ако неко има катедралу старију од Нотр Дама, да смо спремни да се повучемо. Од вечерас ћу их упућивати на господина Илију Млинаревића и нека он изложбом и својим радом образложи, зашто у посљедњих пола миленијума Котор никада није прескочен на било којој карти. Комплименти и захвалност у моје лично име и у име града Котора, на једној оваквој збирци, која ће сигурно допринијети не само научном истраживању историје наше града већ и даљој промоцији наше иницијативе“, истакао је Јокић.
Аутор поставке Илија Млинаревић објаснио је да је она сажетак картографских приказа Боке током пет вјекова. Изложба на којој је он радио годину дана, је омаж Боки, али и омаж многобројним европским картографима, издавачима и граверима чији радови су саставни дио ове изложбе.
„Изложба доноси 185 картографских приказа Боке, међутим, у припреми их је било више од 400. Овдје смо се окупили да славимо Боку Которску и град Котор. Прије неколико дана на спрату овога музеја формално правно, се тражио повраћај статуса града Котору. Изложене карте су свједочанство да је Котор увијек био град и миленијски центар овог дијела Јадрана. Каталог који прати изложбу је обиман и приказане су карте гдје се налази Бока, а помоћу очитавања QR кода долази се до карте и стиче се увид гдје је позициониран Котор. Оно што је занимљиво да на ни једној од тих карата, Котор није заобиђен, од ренесансе до данашњег дана“, нагласио је Млинаревић, додајући да то потврђује значај Котора као града, поморског, адмнинистративног, трговинског и културног центра ове регије, а што су током историје, препознавале и признавале све за Котор заинтересоване државе.
“Ове карте које су око вас свједоче да је Котор увјек био град, да му је мјесто међу градовима Медитерана, да није неки „нови“ град већ миленијски центар овог дијела Јадрана“, закључио је Млинаревић.
Кустосткиња Хрватског поморског музеја из Сплита, Петра Блажевић, наводи да се у музејима збирке углавном не увећавају, већ више деценија кустоси раде на истој количини предмета. „Поред донација углавном нема довољно новца да нешто купимо, па се онда трудимо да исте збирке сагледамо другим очима. Тако је Илија карте погледао на другачији начин, а овог пута није представио карте и збирке Поморског музеја, већ доноси збирке из националних и веома важних релевантних међународних институција, преко вашингтонске Конгресне библиотеке, паришке Националне библиотеке, загребачке Свеучилишне књижнице, Марчане у Венецији, а које све говоре о значају Котора.
Оно што мене импресионира су карте и најситнијих мјерила, које не можете користити за пловидбу, а на свакој од њих је Котор. То говори о позиционирању Котора као неизоставне точке у промету, као онога града из којега су потекли поморци који су све ове карте проњели до ових огромно важних збирки. Можда ти картографи никада нису били у Котору, али су сви знали за Котор“, казала је Блажевић.
У музичком дијелу програма наступили су Ђурђа Петровић Пољак и Драган Ивановић.
Синиша Луковић
Извор: Вијести
