Ima nekih koji pjevaju o brdima, gorama i vodama, a pobjegli su iz te prirode, „sa sela“ – glavom bez obzira, i to im se vidi na svakom „seljačkom“ koraku.
Što je veća demokratska i stranačka ponuda na ovdašnjoj političkoj pijaci, normalnom čovjeku je sve teže razabrati listu koja bi odgovarala njegovim afinitetima. A opet, izlazak na izbore je imperativ za svako razumno biće koje želi da učestvuje u izgradnji društva u kome želi živjeti.
Pa sad, stari su loši i već viđeni, a ovi novi me mogu namagrčiti – misli ovdašnji čovjek. Međutim ono što je jasno i što bi trebalo svakom biti očigledno jesu sljedeće činjenice:
– ima nekih koji traže „autokefalnu crkvu“, a preziru tamjan, pričešće i vjeronauku.
– ima nekih koji „brane državu“ a dali su sve od sebe da ne funkcioniše ni jedna državna institucija.
– ima nekih koji se zaklinju u crnogorsku istoriju, a preziru Njegošev tekst, gusle i trobojku sa narodne nošnje.
– ima nekih koji pjevaju o brdima, gorama i vodama, a pobjegli su iz te prirode, „sa sela“ – glavom bez obzira, i to im se vidi na svakom „seljačkom“ koraku.
– ima nekih koji svoju političku sudbinu vezuju za evropske institucije, ali samo dotle dok neko od evropskih funkcionera ne kaže nešto što se kosi sa njihovom retorikom. Tada, takvog Evropljanina oni proganjaju.
– ima nekih koji građane čuvaju od nepostojeće ruske i srpske okupacije, a džepove i kase istih tih građana su opustošili gore od skakavaca.
I tako, da ne nabrajam dalje. Sistemom eliminacije, kao u onom kvizu, možemo doći do pravog odgovora – odstranjujući one pogrešne.
Milija Todorović
