Došlo neko takvo vrijeme da ne važi više „knjigom na knjigu“, nego Vukotićem na Vukotića.
Piše: Redakcija
Na naslovnoj strani jučerašnje „Pobjede“ digla se (koji već put?) hajka protiv obnove Njegoševe grobne Crkve Svetog Petra Cetinjskog na Lovćenu. Povod je, ovoga puta, bila promocija knjige Manojla Manja Vukotića „Vladika sa Lovćena“ u porti Cetinjskog manastira.
Nekada je bilo „knjigom na knjigu“, a sad iskoristiše nekog istoričara Vukotu Vukotića, da osporava sve ono što piše u serdar Manjovoj knjizi. Teška rabota, pa se Vukota pazio da ne dodirne Prezimenjaka, nego raspalio po „Crkvi Srbije“ i pročaja. Malo za čevski rz, ali neka mu.
Nego što od svih jada utvrdi Vukota:
Naravno ono što ih u svemu tome najviše boli je Mauzolej Ivana Meštrovića koji je sve suprotno od onoga što oni propagiraju. Taj Mauzolej je simbol građanske, slobodne, uspravne Crne Gore, koja je ravnopravna sa svim drugim narodima – rekao je Vukotić.
Može se, naravno, vjerovati u to, ali istoričar bi trebalo da zna kada je nastao taj simbol, pa da protumači od kada mu se pripisuje značaj za „građansku, slobodnu, uspravnu, ravnopravnu itd“ Crnu Goru.
Najbolje da se vratimo izvorima.
U Njegoševom broju „Nove Evrope“ (br.1, 1. januar 1925) Milan Ćurčin objavio je Meštrovićeve skice „Njegoševe grobnice na Lovćenu“ i kratak komentar uz njih:
Njegoševa Grobnica na Lovćenu,
(rad Ivana Meštrovića).Uz ovaj broj donosimo, kao prilog, reprodukcije crteža Njegoševe Grobnice na Lovćenu, kako ju je zamislio i nacrtao I. Meštrović.
Ove crteže radio je Meštrović (kako smo već rekli y broju „Nove Evrope“ od 1. jula 1924), po želji kraljevoj; ali je proračun za gradnju bio kralju odviše velik, pa je zasada odustao od namere da ovaj spomenik da podići na Lovćenu, Tako će zamisao umetnikova ostati zasad, a možda i zauvek, na hartiji. Četiri od ovih crteža, y originalu, izloženi su, prvi put, na sadašnjoj izložbi Meštrovićevih radova y Njujorku (Brooklyn Museum); a svi koji postoje, ovde ce prvi put reprodukuju, sa dozvolom G. Meštrovića. Ć.
Glavna skica bila je ova:
Kako je od želje kralja Sandra (nadimak u kući Petrovića), nastalo simbolično značenje baš „građanske, slobodne, uspravne, ravnopravne itd.“ Crne Gore, koje je odnekud protivno značenju Njegoševe kapele, to naši istoričari, bojati se, nikada neće umjeti da objasne.
