Piše: Aleksandar Živković
Događaji u Bogatiću predstavljaju kulminaciju dveju kriza koje drmaju Srbiju – litijumske i studentske pobune. Građanski ustanak u seljačkoj i hajdučkoj Mačvi.
Srbija pred Sretenje sva je u tom podsećanju na Karađorđa, iščekivanju šta će doneti skup u Kragujevcu. Naravno, još je puno kibicera koji posmatraju kako će se izaći iz pat pozicije.
Sudeći po agitpropu Alfa Vuka, naprednjačka strana čeka da se pojavi bogat rođak iz Amerike i sruši ostale figure na tabli.
Dalje, oni čekaju fizičko iznurivanje studenata, u nadi da će s ostalim slojevima stanovništva lakše izaći na kraj.
Nemački novinari su primetili da je studentski protest toliko snažan da to, na neki način, predstavlja njegovu Ahilovu petu.
Važi i obratno: najjača snaga režima, Alfa Vuk lično, pokazuje se i kao njegova najslabija strana. On, prosto, nije čovek kompromisa već majstor u sednju na više stolica, uvlačenja moćnim i sprdanju slabijim. (Tip opisan kod Andrića.) A to nije dijalog kakav je Srbiji u ovom času potreban.
Štaviše, koristeći već potrošenu demagogiju on samo rasplamsava društveni sukob. Da ima pravu stranku ona bi ga zaustavila u kontraproduktivnoj politici. Ovako kako je sada, čini se, da je model gašenja te stranke iz Bogatića, moguć i u drugim mestima.
