Уторак, 16 јун 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Гледишта

Вук Бачановић: Зашто је Мујовић потпуно у праву?

Журнал
Published: 13. јануар, 2025.
Share
Саша Мујовић, (Фото: Vijesti/Boris Pejović)
SHARE

Пише: Вук Бачановић

Новоизабрани градоначелник Подгорице, Саша Мујовић, у свом гостовању на ТВ Вијести изнио је, мора се рећи, врло храбар став о узроцима који пријестолницу Цетиње и цјелокупно црногорско друштво константно спрјечавају да сазри у друштво које је способно да се са зрелошћу носи са свим, па и најтрагичнијим искушењима. За оне који нису гледали Мујовићев наступ, ево шта је рекао:

„Сви смо пали на испиту. Умјесто да говоримо о економији и том граду, како да га опоравимо, многи су тај град почели да части неким непримјереним епитетима, приписујући му нешто што је, по мом мишљењу, изузетно штетно. Значи, умјесто да развијамо Цетиње, ми говоримо да је Цетиње долина богова. А каквих богова, молим вас? То су веома опасни термини; градите некоме сасвим погрешну свијест. Па када на то додате и тврдње да је Цетиње посљедњи бастион слободе, да је то посљедњи ешалон, односно нешто што треба да брани Црну Гору, да нико не воли Црну Гору као Цетиње, долазимо у заиста неповољну ситуацију. Ја вам кажем, Цетиње, из мог угла, заслужује да се устане сваки пут на помен његовог имена, али не дозвољавам да му се приписују и надовезују епитети који су, по мом мишљењу, незаслужени. Ја не могу да прихватим да Цетињани више воле Црну Гору од нас Подгоричана.“

Будући да сам више него сигуран да ће медији у служби бивше црногорске власти ову Мујовићеву добронамјерну и прецизну дијагнозу искористити да му припишу саучесништво у „светосавском ритуалном убиству“ или нешто још горе, сматрам да треба нагласити његову прву реченицу: сви смо пали на испиту. Зашто? Зато што је самопрокламовано обоготворење било каквог идентитета, било националног, регионалног или градског, изузетно опасно. То није опасно само због саме терминологије, већ и због историјске чињенице да су људска бића која су се проглашавала надљудима, односно божанствима, редовно за собом остављала крваве трагове. Не треба ићи далеко у прошлост. Није прошло много времена прије него што је неопаганска филозофија Драгоша Калајића, која је имала велики утицај на новопробуђену српску десницу деведесетих, прерасла у бласфемичне тврдње да је и Бог Србин, као и у проповиједи командира „Шкорпиона“ који су масовна стријељања бошњачких заробљеника у Сребреници 1995. оправдавали наводном универзалном примјењивошћу „истраге потурица“ из Горског вијенца.

Вук Бачановић: Док се Крстић каје за човјекосјечење…

Када се сам Бог изједначи са збиром најужаснијих људских особина, људи који такве особине проглашавају најузвишенијима мисле да им је све допуштено. Занимљиво је да већинско политичко Цетиње, које тврди да се згражава над оваквим и сличним булажњењима српских десничара, заправо дјелује по истим обрасцима. Начини на које се обраћају политичким и националним непријатељима, васкрсавајући из адских пространстава расистичке мислиоце попут Савића Марковића Штедимлије и Секуле Дрљевића, ни по чему не одударају од мрачњачких, калајићевских анахронистичких читања Његоша кроз призму учења Јулијана Апостате и тезе о неопходности паганског „великог усправљања“. Никакво чудо што су присталице дукљанизма осмислиле термине попут „посрбица“, који је еквивалент дехуманизованом „потурици“ из деведесетих, или „Црква Србије“, са намјером да Српску цркву прикажу као страно тијело, не само у „долини богова“, већ и у цијелој Црној Гори.

Овакви „опасни термини“ и „незаслужени епитети“, на које указује Мујовић, разоткривају шовинистичко лудило политичког Цетиња не само као минорни полупроизвод франковачког расизма, већ и као невјешти плагијат мрачњаштва крајње српске деснице из деведесетих.

На таквим темељима се, признаћете, не гради заједничка кућа, већ уклета кућа у којој живе искључиво (не)људске демони и приказе.

Текстови објављени у категорији „Гледишта“ не изражавају нужно став редакције Журнала
TAGGED:Вук БачановићСаша МујовићЦетиње
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Ранко Рајковић: Свјетска промоција “Интер-бића” у Црној Гори
Next Article Митрополија: Прљави траг криминалних банди

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Три и по године кадровске егзотике

Пише: Војин Грубач Информације да Црној Гори недостаје 1.500 полицајаца, да је у задње три…

By Журнал

Интервју, Џорџ Монбио: Неолиберализам нема никакве везе са демократијом и слободним тржиштем

Тренутни свјетски поредак је дизајниран да буде сложен и збуњујући. Његова функција је да учврсти…

By Журнал

Јосиф Бродски: Поезија као антрополошки циљ

Разговарао: Свен Биркертс Јосифа Бродског сам интервјуисао у његовом стану у Гринич Вилиџу децембра 1979.…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Саша Мујовић: Без изговора, без чекања, само рад

By Журнал
Гледишта

Вук Бачановић: Да Црна Гора има достојанства…

By Журнал
Гледишта

Мило Ломпар: Човек кога су звали Ветар

By Журнал
ГледиштаСлика и тон

Свети Никола заштитник путника

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?