Пише: Вук Бачановић
Да је црногорска опозиција под водством ДПС-а у потпуном расулу, не свједоче само бурлескни сукоби њених идеолога с портала Кафе дел Монтенегро и Антена М, него и чињеница да су централа и оперативци на терену очигледно неусклађени.
Најприје на налозима друштвених мрежа које контролишу присталице бившег предсједника Мила Ђукановића осване коментар да „90% студената Србије, као и већина Срба који подржавају студенте, имају исту политику према Црној Гори као Вучић, Шешељ, Милошевић и други. У то никада немојте сумњати.“ Радило се о коментару на Ђукановићево незналачко шегачење у оквиру интервјуа који је дао Ал Џазири на духовиту опаску неименованог београдског „младог политичара“ који подржава студентске протесте да у Црној Гори живе Срби и „замало Срби“: „То је утемељено још на Гарашаниновим Начертанијима (које Ђукановић очигледно није читао јер користи множину, а не једнину Начертаније, како се дјело заиста и зове, оп.а.) још из 19. вијека… то се не лијечи!“
А онда исте те присталице из преко ноћи склепаног покрета Камо сјутра одлуче у потпуности копирати студентске демонстрације у Србији и блокирати мост Блажа Јовановића у Подгорици.
Безуспјешно, јер их се, рачунајући полицију, новинаре и бизнисмена Блажа (Миловог) Ђукановића, није окупило више од пар стотина.
Безуспјешно, јер се енергија из Србије не може глумити, баш као што ДПС, након деценија манипулација грађанима Црне Горе, више није могао глумити да је нешто више од криминалног картела.
Безуспјешно, јер доминантна већина грађана Црне Горе схвата да захтјеви Камо сјутра немају никакве везе с безбједносном политиком ни с икаквим освјежењем, него се крвави пир умно поремећених особа жели искористити да би бивша власт могла наставити тамо гдје је стала.
Дакле, ништа слично студентима у Србији који на сваки начин избјегавају опозицију суштински једнако штетну као и СНС-ов режим.
И управо зато с налога блиских Милу Ђукановићу шире лажи о студентским протестима у Србији.
Не мрзе они те протесте зато што је њихов дух једнак оном шешељевског мрачњаштва. С тим духом су више деценија кохабитовали и успјешно сарађивали, чак и онда када је њихов вођа као владајућу идеологију усвојио и помало адаптирао његов црногорски пандан – дукљанство.
Мрзе их зато што немају никакве везе с тим и зато што ти протести једнако огољују бивши црногорски режим.
Јер побједа тих протеста значи да Србија више неће бити баба-рога која као да је произашла из пропагандног материјала њених најгорих шовинистичких непријатеља, од Загреба до Приштине, него да ће поново, као некада, инспирисати најслободољубивије људе из свог окружења.
А то дефинитивно значи пропаст за све такве шовинизме и дефинитивни крај Ђукановићевог насљеђа.
Утолико да његове присталице већ не могу смислити ништа друго него да покушају плагирати стотине хиљада људи на улицама Београда, Новог Сада, Крагујевца, Краљева, Ниша, Бора, Новог Пазара…
Не иде. Чак ни транспарент „људе краду лопови, пушком каде попови“ више не значи ништа, јер су студенти у Србији показали да је једно бити свјестан малигних режимских људи у црквеној хијерархији, а друго шовинистички кидисати на било коју вјерску заједницу с циљем њеног уништења.
Шешељизам и дукљанизам, лице и наличје једног мрачног раздобља, ишчезавају пред нашим очима, и сви њихови сљедбеници не само да више нису страшни у нашим очима, него нису ни смијешни. Они су људи јада и чемера који се само могу сажаљевати.
