Пише: Вук Бачановић
Староцрногорско друштво је богато прелијепим причама. Посебно онима које нипошто нису за малу дјецу.
„Није ни тајна да смо љетовали са Милом и његовом породицом више пута на Краљичиној плажи код Будве“, испричао је недавно своју топлу људску причу син једног несхваћеног контроверзног бизнисмена и родољуба црногорског поријекла. „Сјећам се те 1997. када нам је Мило дошао у кућу. Отац је наредио да напустимо просторију да би њих двојица разговарали у четири ока. Када је Мило отишао након два сата, нећу заборавити да нам је отац поносно изјавио да ћемо га заштитити јер је он наш човјек, пореклом из Црне Горе исто као и ми.»
Мило Ђукановић, дугогодишњи премијер, предсједник и господар Црне Горе никада није заборавио ову бригу племенитог родољуба, којем је било стало до сигурности свога сународника Црногорца. Шта ли су то ова два племенита и утицајна Црногорца могла разговарати о својој отаџбини? Сасвим сигурно о затрованој атмосфери, о ћерањима која ће се по Црној Гори наставити, о црногорском друштву као друштву осветника, о крвним осветама у одређеним староцрногорским породицама, о новој страници црногорских освета, о томе да то није карактеристично само за албанске заједнице, о свему ономе што и данас угрожава Црну Гору када многи њени доказани патриоти завршавају иза решетака. Много су, зацијело, топлих суза пролили бринући се за тужну судбину Албанаца и других мањина и како да им, по сваку цијену, помогну.
Вук Бачановић: ДПС, трагедија која траје | Журнал (zurnal.me)
„Добро је да се сјетимо Калуђерског лаза. И одамо пошту невино страдалима. Да осјетимо грижу савјести, да никад не заборавимо да се то догодило у Црној Гори. Племенито је и покретање иницијативе за подизање спомен обиљежја погинулим у тој безумној операцији“, готово да је заплакао недавно бивши господар присјећајући се како су, ни због кога другог него просрпских партија и њиховог деструктивног дјеловања на старноцрногорско друштво, 18.априла 1999. припадници Војске Југославије убили су шест и ранили пет албанских ибјеглица које су са Косова покушале прећи у Црну Гору, док је у наредним данима на истом локалитету убијено још 11 људи. Староцрногорско друштво чије је вриједности чувао господар Мило је, можда, спремно на крвну освету и генерацијско међусобно истрјебљивање мушких глава које дугују крв, али пуцање на невине и ненаоружане људе друге националности би за њих било нешто што само Србин замислити може, односно како је то примијетио филантроп Ђукановић, а вјерно пренела војвођанска Аутономија, када „државно руководство СРЈ одлучи покренути рат против НАТО-а“.
„Сад ћу нешто да појасним, да – то је истина, он се јесте увек пријатељски односио према нама и ми јесмо породични пријатељи“, наставио је своју исповјест син угледног бизнисмена, сасвим сигурно настојећи да поближе објасни колико је господару Ђукановићу у то вријеме стало до породичних вриједности. Сасвим сигурно због поштовања тих вриједности а нипошто ради личних интереса, или не дај Боже власти, је племенити Ђукановић, такођер према сјећању сина угледног бизнисмена „у кључним периодима рата у Босни… помогао мом оцу и Гарди у рату против муслиманских снага.“ И тада је, сасвим сигурно, како је то примијетио пензионер Ђукановић „одговорна, патриотска, цивилизована Црна Гора одреаговала примјерено». А како би другачије када је њоме владао господар Мило.
Мухарем Баздуљ: Волови са Јупитера | Журнал (zurnal.me)
„Чак су се и специјалци црногорске полиције борили са нашим момцима заједно и могу рећи да исто као њихови дједови пред Скадром – борили су се јуначки и никад нису изневерили!“ и даље се присјећао син угледног контроверзног бизнисмена и додао: „Чак и мислим да им је командовао садашњи шеф полиције у Црној Гори Вељовић и знам да је био страх и трепет у Босни.“
Ово је на једном митингу 1997., трудећи се да црногорско друштво сачува од затрованости и ћерања, потврдио пословично самозатајни и скромни господар Ђукановић, осудивши, праведнички како само он зна, своје нехумане политичке противнике који су – о кукавно српство угашено – властитом народу увели санкције да би се касније дрзнули да нападну и НАТО:
Нека не штити Момир Булатовић српство од мене, јер Влада коју ја водим је морала годинама криомице од Слободана Милошевића и Момира Булатовић да помаже српски народ у Херцеговини и Републици Српској када су им они одлучно и бездушно спустили рампу.
„Ко се не сјећа злокобне поруке тадашњег премијера СРЈ Момира Булатовића да ће се полиција Црне Горе потчинити ВЈ или је неће бити. Ништа им нијесмо прихватили.“, евоцирао је предсједник успомену на 1999. на та славна, а сада минула времена која свједоче да никада није прихватио ништа што би се косило са хуманим односом према сваком људском бићу, било да је полицајац, Албанац или Бошњак.
Ах да, треба само још само напоменути да се племенити син племенитог контроверзног бизнисмена звао Вељко. А његов отац Жељко. Ражнатовић. Аркан.
https://www.youtube.com/watch?v=JS3gb8MQEIk
Постоји и интепретација јеванђеоског казивања о Легиону, мноштву демона које Христос из једног човјека истјерао у крдо свиња, па се ово одмах сурвало у провалију, јер, како гласи светоотачко тумачење овог одломка Светог писма, ни крдо животиња не може поднети количину зла које стане у само једног човјека. У исламској демонологији такођер постоји веома занимљив концепт човјека-шејтана/сатане. То је онај човјек који је у толикој мјери лажљив, манипулативан, зао и покварен да се његова улога у односу на Сатану обрне, па тако и сам принц таме, занијемивши у једном тренутку од ужаса, од грешниковог господара и учитеља постаје његов слуга и ученик. Кнеза овога свијета.
Текстови објављени у категорији „Гледишта“ не изражавају нужно став редакције Журнала
