Пише: Вук Бачановић
Демагогија је начин политичког дјеловања и манипулације који се ослања на емоције, предрасуде и страхове ширих маса ради стицања или очувања моћи, а не на рационалне аргументе или реална рјешења проблема. Демагози често користе поједностављену реторику, популистичке поруке и лажна обећања како би придобили подршку, избјегавајући дубље анализе или одговорност за своје поступке. Карактеристике демагогије укључују:
- •Емоционалну манипулацију: Умјесто рационалне расправе, демагози се ослањају на изазивање страха, гњева, поноса или наде.
- Подјела друштва: Стварање „нас против њих“ наратива, гдје се супротстављена страна приказује као пријетња или непријатељ.
- Поједностављење сложених проблема: Нуде се лака, али често нереална рјешења за сложене друштвене или политичке изазове.
- •Претјеривање и лаж: Коришћење обмана, дезинформација и полуистина како би се створила привлачна, али погрешна слика стварности.
Нема никакве сумње да је животни позив предсједника Србије управо демагошка вјештина и њено усавршавање које подразумијева да се сваки наредни пут постигне нова мјера бескрупулозности. Тачно је да Вучић учи од најбољих, односно својих западних ментора, мајстора интерпретације колонијалног расизма као помоћи потлаченим људима, односно система који у име покламованих слобода постепено укида све слободе. Александра Вучића многи упоређују са источним деспотима, владарима Русије, Бјелорусије, Туркменистана, али он је све супротно од тога, јер источни деспоти су врло транспарентни када су у питању деспотство и посљедице непослушности – затвор или убиство, док западни, далеко савршенији и исплативији тоталитаризам подразумијева упропаштавање и слуђивање људи демагогијом која се прокламује као званична истина, односно понижавајућом маргинализацијом путем мејнстрим медијске демагошке демонизације и, у крајњој линији, врло источнодеспотским мјерама попут пребијања студената по кампусима, када нпр. организују пропалестинске демонстрације, уз оптужбу да се ради о антисемитизму и подршци терористима.
Вучић је тренутно у првој фази, уз повремену асистенцију страначких параполицијских батинаша. Па да видимо как то функционише.
„Само желим да кажем студентима – захтјеви су вам испуњени, сад је на озбиљности и одговорности академске заједнице.“
Лаж која није само у функцији обмане становништва, већ и тобожњег позивања на нарушену нормализацију природног стања у којем се његова демагогија друштвеним консензусом прихвата као сушта истина.
„Можете ви да кажете да нису, а цијели народ зна да јесу.“
Демагошко утјеривање у лаж које се „доказује“ непровјерљивим увидом „народа“ у наводну истину.
„И они знају да јесу. И добар дио људи ће то и те како да разумије. За мене је најважније да јавност то разумије.“
Демагошка манипулација са циљем привида сигурности у изречену лаж која, тобоже, лаж утолико није да „добар дио“ (какав дио, колики дио, ко је и којом методологијом дошао до тога шта тај „добар дио“ мисли). Чињенице су потпуно небитне наспрам онога чиме се жели хипнотизирати јавност.
„Не желите да признате да је то испуњено? Не желите то да окончате? Ми немамо никакав проблем. Ви наставите са тим, ми се од понедјељка бавимо свим другим темама, а ви свој посао, слободно. Лезите, спавајте, не морате ништа да учите, не морате никада да учите, то је ваша ствар. Србија ће да настави да ради и да се развија. Једино што вам нећемо дозволити, нити било коме, то је неко насиље да спроводите над људима, институцијама и објектима, а све друго можете колико хоћете и колико хоћете“.
И наравно, демагошки закључак: Када сте већ толико огрезли у зло да не желите признати да је моја демагогија истина, ја као свети човјек с тим немам проблем, али ви ћете сами себи нашкодити одлучивши да љенствујете узалуд се бунећи и не пратите моју узвишену визију добробити и развоја за све. Нема проблема, моје напаћено праведничко срце ће и то поднијети, али знајте, да вам по цијену суза над вашим страдањем од полицијских пендрека нећу допустити да то што радите себи радите и Србији.
Јасно је рушење настрешнице у Новом Саду само врх леденог бријега претварања Србије у манифестацију напредњачког демагошког злостављања и да је побуна студената и средњошколаца ништа друго него револт против свеукупног система вриједносних изопачености који утјеловљује политичка личност Александра Вучића, али је исто тако, упркос свој демагогији, јасно да та демагогија није успјела да поквари или у очај и депресију баци цијелу једну генерацију младих људи. Због тога итекако има разлога да стрепи за цјелокупан монструозни систем страха, уцјена и порнографије који је изградио, свим својим наученим манипулативним техникама унаточ.