Пише: Немања Рујевић
Председник Вучић пише програме и „ауторске текстове“ како би ободрио и заплашио бираче да ће занавек остати на власти.
Тек што је дошао на власт, тадашњи „први потпредседник Владе“ и данашњи председник Србије Александар Вучић обавестио је јавност да ради од 7 ујутру до 22:30, сваког дана. Било је касније варијација – тврдио је да ће једном седмично примати грађане од пет ујутру, причао како не спава и тако даље.
Сада, у тексту за Курир, Вучић обећава да ће личним примером показати да је могуће радити још више. То у неку руку већ испуњава – поред четиристо гостовања у медијима годишње, стигао је да напише и тзв. „ауторски текст“, и то програмски!
Мора да се диринчи
Тај кратки урадак каже – народ мора да ради више! Уместо „револуционарног поскакивања и лудирања“, уместо „неодговорних идеја о скраћивању радног времена“, треба радити још и још и још! Иде време, пише Вучић, робота и вештачке интелигенције, треба струје, много струје, треба нуклеарне енергије, треба укидати прописе, министарства и агенције. Ту је лајтмотив како је Србија „мала земља“, али може да буде пример Европи да јој не утекну Кина и Америка.
Знали смо и пре да је Вучић десничар и неолиберал, који из те коже искаче само зарад потеза којима, тако рачуна, чува власт.
Рецимо, кад преко државног Телекома улупа две милијарде евра на доминацију медијским тржиштем и гушење конкуренције. Или када заграби у заједничку ћасу да дели тендере ортацима и ситниш разним групама – „бакама и декама“, мајкама, средњошколцима… Овим текстом – који је рецимо могао да објави и немачки канцелар Фридрих Мерц у рецимо Франкфуртер алгемајне цајтунгу, омиљеном Вучићевом немачком листу – та десничарска и неолиберална позиција се потцртава.
Радник је крив за све
Гарнирунг је футуристички – дајте дата центре и роботе – али је корист за обичног човека, за радника, као и увек магловита. Јер, зашто се роботизовати и дигитализовати ако од тога не добијамо прилику да радимо макар мало мање?
На овом месту вреди подсетити да грађани Србије гуле безмало највише радних сати у Европи. То што нису богзна како продуктивни дугује се препумпаном државном апарату који врви од партијских кадрова, уградњи и лоповлуку и великом броју радних места у шрафцигер-индустрији чији је баш Вучић покровитељ.
А то што се у Србији ради за релативно мале паре, што је инфлација шампионска, није баш нека мотивација да се ради више.
Сад је баш љут на своје
„Озбиљан план“ у пет тачака – објављен у Куриру! – стављен је у обланде онога што народ хоће да чује. Наиме, Вучић се љути на бахате функционере и локалне кабадахије, на све оне из система који питају „знаш ли ти ко сам ја“ и не чекају ред ни на гробљу да изјаве саучешће. Њима ће показати свога бога! Исто најављује у правилним циклусима, на отприлике две године – почистиће бахате кадрове, прочистиће партију. И то никако да се деси.
Јер, осим што је покровитељ оваквог економског модела, Вучић је врховни покровитељ бахатости у Србији. Он јавно амнестира и „не да“ овог или оног функционера, он јавно пресуђује свима који му нису по вољи.
Од своје бахате свите Вучић тражи само лојалност. Па и када се зглајзне – као што је, тобоже, зглајзнуо Небојшта Стефановић – најгоре што се функционеру деси јесте да живи подаље од камера у некој вили.
Шта могу ти „блокадери“
На крају, зашто председник вазда излази са неким плановима и визијама? И то иако је једаред парафразирао бившег немачког канцелара Хелмута Шмита који је рекао да, ко има визије, треба да иде лекару.
Вучић планира, пише програме и сања како би истовремено ободрио и заплашио бираче да ће занавек остати на власти. Ништа не вреди, ето човек већ има визију Србије за наредних пет, десет или двадесет година, то је озбиљан човек!
А ови други? „Блокадери“, пише председник, немају никакав план, програм ни резултат. Рекао бих да ту председник греши. Ако „блокадери“ победе, можда Србија неће јурнути у роботску будућност, али једно је сигурно – напредњачки кадрови се више неће бахатити. Па и то је нека визија.
Извор: Време
