Пише: Никола Маловић
Чипка се сматра врхунцем занатског текстилног умијећа
*
Чипка је шупљикави ручни рад који иглом и нитима најчешће од памука не настаје на готовој подлози, него се преплиће ни из чега, као самостална тканина
*
Добротска чипка је надалеко чувена због посвећеног приступа
везиља удатих за поморце али и по мотивима, геометријским,
флоралним, маритимним, религијским…
У вријеме глобалног рата спрам кога је историја још увијек невино млада да би га официјелно признала свјетским, свак ко не може дан да оконча sine linea, без свирања, писања или сликања, умјетник дебото јест.
У вријеме оно, док још увијек пароброди нису замијенили једра, или на прелазу тог технолошког доба – жене нису као данас чекале свог мужа мјесецима, него каткада годинама.
Пераштанка је Јацинта Миовић Кунић свог мужа чекала пет година дуже од митске Пенелопе, а ова је Одисеја чекала 20 година. Јацинта је извезла јединствену умјетнину која се данас налази на вјештачком острву Госпе од Шкрпјела. Ријеч је о гоблену рађеном у првој половини 19. вијека маниром punto pitura, са 700 убода по квадратном центиметру. Изблиза личи на акварел, али је заправо гоблен. Скоро па митска и она, Јацинта је ослијепила градећи под лупом од властите сиједе косе – косу на главама Госпе и анђела. Мужа дочекала није, најпознатија од свих бокељских поварета…
У исто вријеме, коју наутичку миљу даље, посебно у капетанској Доброти, капетанице и ине жене вријеме су дома кратиле израдом чипке.
Чипка се сматра врхунцем занатског текстилног умијећа.
Чипка је шупљикави ручни рад који иглом и нитима најчешће од памука не настаје на готовој подлози, него се преплиће ни из чега, као самостална тканина.
У првом стађуну 2026. године, Котор је био домаћин фестивала „Пацијенца“, првог Међународног фестивала чипке. Пацијенца значи стрпљење.
Мисија фестивала била је у повезивању различитих чипкарских традиција, од Италије, Хрватске, Јужне Кореје до Боке, кад и савремена интерпретација овог уникатног умијећа.
Пазимо…
Настанак чипкарства везује се за крај 15. и почетак 16. вијека, о чему свједоче први записи из Фландрије (Белгије) и Италије. У Венецији 16. вијека чипка постаје симбол престижа, богатства и друштвеног статуса. Током 17. и 18. вијека је незаобилазан дио моде европских дворова. Француска је у доба Луја XIV постала центар производње луксузне чипке познате као point de France.
До 19. вијека чипка се израђује искључиво ручно, што ју је чинило изузетно скупом, но проналаском машине у Енглеској постаје доступнија ширим слојевима.
На нашем простору, углавном у Јадранском појасу, развиле су се специфичне школе и технике. Пашка, Хварска и Добротска чипка постале су дио нематеријалне свјетске баштине.
Добротска чипка је надалеко чувена због посвећеног приступа везиља удатих за поморце али и по мотивима, геометријским, флоралним, маритимним, религијским… У обалној цркви Св. Еустахија налази се највећа збирка чипке на нашим просторима. Један од сачуваних предмета је удовичка капа – цацара, из 15. вијека, награђена на изложби у Бечу 1910. године као јединствен рад високог квалитета, један од свега три сачувана. Поморски музеј у Котору такође чува предмете од Добротске чипке, као и добротска капетанска породица Радимир у приватној колекцији.
Технику израде Добротске чипке обновила је везиља, проф. Нада Радовић кроз радионице у сарадњи са установом „Музеји – Котор“. Она се више од 60 година бави израдом, истраживањем и промоцијом чувене заливске вјештине. Полазнице прво уче да се „вез у ваздуху” илити punto in aria, без подлоге од тканине, изводи врхом шиваће игле и танким памучним концем за хеклање (број 70).
Чипка је у прошлости углавном красила женску одјећу, црквена руха и постељину капетанских породица, да би временом еволуирала, па тако данас можемо да видимо грб града Котора од чипке, али и накит извезен маниром punto in aria.
У тренутку када сам пожелио да супрузи Београђанки поклоним најбокељскији од свих накитних предмета, само је једна особа у Заливу имала тај занат у рукама. Слађана Вучетић, Которанка, прва је почела да прави минђуше од Добротске чипке, из љубави према традицији, кад и из жеље да је потомство не умеморише вјечно загледану у телефон, премда не би, јер је она и тренер пливања скоро кварат вијека, пливачки судија с деценијским стажом и предсједница пливачког Судијског одбора Црне Горе.
Шјори Вучетић је тајне чипкарства прије 15 година пренијела Мила Мошков, мештрица позната по мотиву Кључа града Котора али и по Богородици од чипке коју је предсједник Милатовић однио у Ватикан као протоколарни поклон.
За само један квадратни центиметар, у зависности од мустре, везиљи је потребно у просјеку три сата рада. За израду једног пара минђуша, она потроши 15-ак метра конца и учини 15-ак хиљада убода иглом.
Ријетке су умјетнице које су успјеле да сачувају вид, па тако и Слађана Вучетић ради уз помоћ лупе, као некад Пераштанка Јацинта Миовић Кунић. Иако је свјесна да диоптрија расте са сваким новим бодом, мештрица од Добротске чипке каже да ће радити и даље, не зарад добити, него зарад љубави према древној вјештини, зарад енергије коју одашиље сваки комад ручно рађеног накита.
И што би на крају била дефиниција манира punto in aria? Није то само пацијенца олити га стрпљење. То је љубав натопљена морем, али и временом. Довољно дугим да капетан стекне за палату од камена, а жена да, зачекана, направи чудо врхом игле, теолошки образована или не, да на тај њен врх од игле могу да стану, колико их има, дебото сви анђели.
Никола Маловић: Геополитика је у другом стању с технологијом
Извор: Печат
