Piše: Vojislav Milovančević
Iliji Srdanoviću, prvom na Studentskoj listi, režimska propagandna mašinerija nedeljama pokušava da pronađe Mila Đukanovića u biografiji. Kad ga nije pronašla tamo, pronašla ga je u „Skaj prepisci“ nastaloj godinu dana nakon što je aplikacija ugašena. Predsednik Srbije požurio je da objasni kako je „sve istina“. Samo godinu dana ranije, podgoričke „Vijesti“ objavile su, na osnovu materijala Europola, stvarnu Skaj komunikaciju iz 2020. godine u kojoj Radoje Zvicer piše: „Vučić i Milo su top.“ O toj rečenici nije bilo potrebe za vanrednim televizijskim analizama.
U Srbiji, po svemu sudeći, važe dva potpuno različita aršina za Skaj prepiske.
Jedne su toliko pouzdane da im ne smeta ni to što su nastale nakon „smrti“ same aplikacije. Druge su toliko nezanimljive da u njima Radoje Zvicer može u istoj rečenici da pomene Aleksandra Vučića i tadašnjeg predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, a da se fabrikovana medijska industrija, koja inače od jedne reči pravi trodnevne specijalne emisije, ponaša kao da je nestalo struje.
Ilija Srdanović je u ovu kampanju ušao kao kardiolog i prvi kandidat Studentske liste, da bi ubrzo, u naslovima medija naklonjenih režimu, postao mešavina crnogorskog separatiste, hrvatskog projekta, Milovog čoveka, nasilnika i zaverenika protiv države.
Kolege iz Istinomera dokumentovale su čitavu seriju takvih napada: od digitalno izmenjenih fotografija i navodne pristupnice SNS-u, preko tvrdnji da je Srdanović „Milov doktor“, pa do priče da iza Studentske liste zapravo stoje Bojan Pajtić, Dušan Petrović i strukture bivše vlasti.
Nije to naročito originalan metod. Menjaju se samo imena na poternici.
Pre Srdanovića kroz sličnu mašinu prolazili su Saša Janković, Dragan Đilas, Miroslav Aleksić, Srđan Milivojević, rektor Vladan Đokić, Dejan Bodiroga, Milo Lompar…
Svako u svoje vreme.
Svako je morao da prođe kroz medijskog „toplog zeca“ u određenom trenutku, naročito ako je procenjeno da može biti pretnja.
Svakome je trebalo pronaći „gazdu“, stranu ambasadu, tajkuna, kriminalca, bivšu vlast ili državu koja ga je navodno poslala da uništi Srbiju. Danas je na redu Srdanović, a njemu je dodeljen Milo Đukanović.
Đorđe Vukadinović: Vučić je podelio Srbe kako ni Đukanović nikad nije uspeo
Logika kojom se vode režimski kerberi prilično je jasna i gledamo je godinama, ma koliko se trudili da u svakom novom pokušaju budu vulgarniji i banalniji nego u prethodnom.
Ako protivnik sam po sebi nije dovoljno strašan, pronađeš mu strašnijeg vlasnika koji navodno stoji iza njega i koga on dovodi „na mala vrata“. Ako trenutno najopasniji politički protivnik nije bivša vlast, proglasiš ga bivšom vlašću. Ako Srdanović nema veze s Milom, pronađeš Mila iza Srdanovića. Ako nema dokaza, pojaviće se fotografija. Ako fotografija ne odgovara istini, malo se doradi u Fotošopu. Ako nema prepiske, napraviće se i prepiska.
Problem nastaje kad medijski spin-doktori i izraelski savetnici, u silnoj želji da proizvedu neprijatelja, zaborave da pogledaju u kalendar.
Podsećanja radi, Informer je objavio navodnu prepisku Vesne Medenice, nekadašnje predsednice Vrhovnog suda Crne Gore, u kojoj ona u martu 2022. govori o „doktoru što Mila liječi“ i pominje Srdanovića kao „našeg od povjerenja“.
Mediji naklonjeni vlasti dobili su ono što im je trebalo, a to je navodni dokaz da je dolijao „Milov doktor“ i materijal za novu medijsku hajku.
Međutim, postoji jedan ključni problem: Skaj ECC je zvanično ugašen u martu 2021. godine, dok je navodna prepiska koja je trebalo da posluži kao krunski dokaz protiv Srdanovića datirana punih godinu dana kasnije. Na ovaj podatak ukazala je i analiza crnogorskog Raskrinkavanja i tekst koji je objavio portal Nova.rs.
To nije sprečilo Alo, Politiku, Kurir, B92, Novosti i druge režimske medije da priču masovno prenose. Dokaz autentičnosti nije ponuđen, a sam datum ruši tvrdnju o navodnoj Skaj komunikaciji.
A onda se u priču uključio Aleksandar Vučić.
„Inače je sve istina, sve što piše o toj komunikaciji“, izjavio je predsednik Srbije 18. septembra.
I tako je priča sa tabloidnog terena prešla direktno u vrh države. Predsednik nije rekao da bi autentičnost trebalo proveriti, niti je sačekao da neko objasni kako je moguće dopisivati se preko aplikacije koja je ugašena godinu dana ranije.
„Sve je istina“, tvrdio je predsednik.
Čak i da je ta logika primenjiva, vredelo bi pogledati šta piše u nekim drugim prepiskama, onima koje nisu proizvedene za potrebe tekuće kampanje i koje su nastale mnogo pre nego što je šira javnost čula za Srdanovića.
„Mada su Vučić i Milo top“
Podgoričke „Vijesti“ su još 4. septembra 2025. godine objavilekomunikaciju koju, prema materijalu Europola, vode odbegli crnogorski policajac Ljubo Milović i Radoje Zvicer, označen kao vođa kavačkog klana. Sama prepiska datira iz 2020. godine, iz vremena kad je Skaj normalno funkcionisao.
Milović i Zvicer u tim porukama ne raspravljaju o vremenskoj prognozi. Govore o političkim i bezbednosnim prilikama u Srbiji i Crnoj Gori, o BIA, Bratislavu Gašiću, Zlatiboru Lončaru, Aleksandru Vulinu, ali i o ljudima iz kriminalnog miljea i policije. U jednom delu Milović pita Zvicera može li se „prići“ Gašiću, na šta ovaj odgovara: „Nismo ništa ni pokušavali.“
Krajem novembra iste godine Milović prenosi Zviceru detalje televizijskog gostovanja Miodraga Dake Davidovića, u kom su pomenuti Vučić i Gašić.
„Nisam gledao, mada su Vučić i Milo top.“
Da ovde primenimo metod Informera, sada bismo mogli da napišemo svašta.
Mogli bismo da napravimo naslov preko cele strane, da pozovemo pet analitičara, jednog vidovnjaka i dva „nezavisna“ stručnjaka za Skaj, pa da iz jedne Zvicerove rečenice izvedemo zaključak o Vučiću, Milu, mafiji, državi i istoriji Balkana.
nećemo.
Ne zato što Vučića treba štedeti, već zato što jedna rečenica Radoja Zvicera nije dokaz da su Vučić i Đukanović imali kriminalni odnos sa njim.
Novinarstvo ima tu nezgodnu osobinu da činjenica mora da znači ono što zaista znači, a ne ono što bi autor voleo da znači.
Ali ako prihvatimo pravila igre koja je vlast sama postavila Srdanoviću, stvar postaje krajnje neprijatna. Ako je navodna poruka Vesne Medenice, datirana godinu dana nakon gašenja Skaja, dovoljna da se Ilija Srdanović proglasi Đukanovićevim čovekom, šta ćemo sa porukom iz materijala Europola u kojoj Radoje Zvicer doslovno piše „Vučić i Milo top“? Ako je ona prva „dokaz“, šta je onda ova druga?
Za ozbiljno novinarstvo, to je samo jedna poruka koju treba staviti u kontekst bez učitavanja onoga što ona ne dokazuje. Za propagandu, po njenim sopstvenim aršinima, to bi morala da bude atomska bomba. Samo što je pala na pogrešnu stranu. Zato nema trodnevnih specijalnih emisija, grafika, velikih slova i naslova „EKSKLUZIVNO“.
I tu se razotkriva najveći problem ovdašnje propagandne mašinerije: ona ni sama ne veruje u sopstvene „dokaze“, već isključivo u njihovu trenutnu upotrebljivost. Ako služe za obračun, istiniti su; ako kvare priču, nisu tema.
Mada, sad iskreno, ako pratite vesti i informišete se redovno (npr. putem Nova.rs), da li bi vam Zvicerova reč bila dovoljna da posumnjate u savezništvo Đukanovića i Vučića? Niste li o tome čuli mnogo ranije i za to videli konkretnije dokaze od jedne prepiske?
Milo je strašan, osim kad njegov čovek živi u Beogradu
I tu dolazimo do Svetozara Marovića.
Tu više nema navodnih prepiski, fotošopiranih fotografija, lekara, tajnih veza i otkrivanja ko je čiji čovek. Sve je javno.
Posmatrajući provladine medije poslednjih nedelja, mogao bi se steći utisak da Srbiji iz Crne Gore preti politička invazija. Srdanović je „Milov“, Milo stoji iza Studentske liste, a nekadašnja crnogorska vlast preko studenata pokušava da se ušunja u Beograd.
Istovremeno, upravo u tom Beogradu godinama mirno živi čovek za čiju pripadnost Đukanovićevom političkom sistemu nije potrebna nikakva istraga, Svetozar Marović. Nekadašnji potpredsednik DPS-a, nekadašnji predsednik državne zajednice Srbija i Crna Gora i čovek pravosnažno osuđen u Crnoj Gori za organizovani kriminal.
Podgorica godinama traži njegovo izručenje, a Srbija ga do danas nije izručila. Apsolutna zastara izvršenja njegove zatvorske kazne nastupa 10. oktobra 2026. godine, čime dolazimo do najpreciznije slike ove političke groteske: Iliji Srdanoviću se izmišlja Milo Đukanović da bi bio diskreditovan, dok čovek koji je zaista sedeo u samom vrhu Đukanovićevog DPS-a mirno čeka zastaru u Beogradu. Za Srdanovića se fabrikuje Skaj, dok za Marovića ne treba praviti ništa, jer je njegova biografija sasvim dovoljna.
Zato hajka na Iliju Srdanovića ne govori o njemu, niti režimske fabrike laži mogu promeniti faktografiju. Ona samo ogoljuje mehanizam u kom je svaka činjenica potrošna ako ne služi gospodaru.
Možda je zato ovo jedna od poslednjih prilika da vam sasvim direktno kažemo ko vas i kako laže. Ostalo je na vama, kao što je 25. oktobra na svakome od nas da svoju odluku donese na osnovu činjenica, a ne fabrikovanih „istina“.
Izvor: Nova.rs
