Sveprisutni predsednik Aleksandar Vučić uobičajava da dovodi javnost u stanje permanentne uzbuđenosti, kao u televizijskom rijalitiju, ocenjuje iskusni nemački novinar Tomas Braj
Srpski mediji pod kontrolom režima šire propagandu Kremlja kao da su ruski, piše nemački novinar Tomas Braj u analizi za Fondaciju „Fridrih Nauman“.
Osim toga, i stil vladanja Aleksandra Vučića u velikoj meri nalikuje Putinovom, ocenjuje Braj, ranije višedecenijski dopisnik najveće nemačke agencije dpa iz Beograda.
„Vučić tvrdi, kao i sve druge evropske autokrate, da postoji koncentrisana medijska hajka kojom upravljaju strane vlade, a koja se usmerava prema njegovoj zemlji u načelu i posebno prema njegovoj personi“, navodi novinar i ocenjuje:
„Tu se radi o klasičnoj zameni uloge počinioca i žrtve – a to je takođe sistematski činilac autokratskih sistema. Jer, u medijima kojima upravlja država, čije je Vlada delom i vlasnik, Zapad se svakodnevno ocrnjuje sve sumanutijim optužbama po svim pravilima propagande.“
Predsednik iz televizora
Pišući da je srž sistema opšti nepotizam i klijentelizam – u kojem političari i biznismeni daju bezuslovnu vernost u zamenu za bogaćenje – Braj dalje opisuje Vučićev sistem vladavine s televizora:
„Sveprisutni predsednik uobičajava da dovodi javnost u stanje permanentne uzbuđenosti, kao u televizijskom rijalitiju. Skoro svakog dana se pojavljuje na malim ekranima kako bi, ponekad i satima (u proseku dnevno govori sat i po na televiziji), svojim građanima priredio važne, sjajne, neverovatne, dramatične priče, koje tako najavljuju vladini mediji.“
U Vučićevim pričama se radi o „zaverama, organizovanom kriminalu, scenarijima užasa iz budućnosti, spektakularnim stranim investicijama, polaganjima kamena temeljca ili otvaranju modernih bolnica, drumova, fabrika, krakova pruga ili elektrana“, piše Braj.
Tu potpuno nestaje granica između šefa države i same države, a Vučić stalno priča kako je omogućio ovo ili ono, „kao da investira svoje privatne pare“.
Drugar najmoćnijih
K tome se, nastavlja Braj, predsednik predstavlja kao „moćni akter“ međunarodne politike koji se, kad mu se prohte, sastaje s Putinom, kineskim predsednikom Sijem ili šefovima vlada velikih zapadnih zemalja.
„Uprkos relativno malom stanovništvu od ispod sedam miliona, ljudi mogu steći utisak da predsednik zemlji garantuje važnost koja ne nalazi utemeljenja u veličini ili ekonomskoj potentnosti“, zaključuje novinar.
Dodaje da opozicija i kritičari ne postoje u režimskim medijima, ali da su ipak stalno na meti.
Izvor: Vreme
