Понедељак, 6 апр 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Гледишта

Волстрит џурнал: Најбоље ново америчко оружје у Ирану је дрон – копија иранског дрона

Журнал
Published: 5. април, 2026.
Share
Фото: SpektreWorks
SHARE

Обрнуто инжењерство постојеће технологије створило је „Голфа дронова“ – јефтиног, једноставаног да се произведе и запањујуће ефикасаног

Пише: Хедер Сомервил

Превео: Милош М. Милојевић

Моћни, јефтини нападачки дрон које САД користе у рату са Ираном није резултат рада једног од више од четиристо америчких стартапова финансираних капиталом за финансирање ризичних послова. Нити је исходиште домишљатости Силицијумске долине.

Уместо тога, дрон који има свој час на позорници блискоисточног сукоба осмислила је сама америчка војска, користећи се обрнутим инжењерским приступом иранској технологији. Од најранијих дана рата, Еф-ел-ем 136 или Лукас, како је познат, уништава иранске војне мете док боље финансирани системи и дронови које производе стартапови у одбрамбеној индустрији нису имали знатнијег учинка.

То представља успех америчке војске, која је прошла пут од нацрта до дрона спремног за борбену употребу за мање од две године, одбацујући своју традицију споре куповине изузетно скупе опреме. Стварање Лукаса је рана потврда нове стратегије брзе производње јефтиних дронова и знак да Пентагон може да промени начин свог деловања како би се боље припремио за модерне сукобе.

Подаци о учинку дрона Лукас у Ирану су ограничени, али према наводима виших одбрамбених званичника, аутономни дрон је био део успешних напада на положаје војске и Корпуса чувара Исламске револуције, као што су наоружане постаје, погони за производњу иранских дронова Шахид и чворишта противваздухопловне одбране. Допринели су паду од осамдесет три одсто учесталости иранских напада дроновима током првих дана рата, кажу.

Јефтини дронови, први једнократни нападни дронови које су САД употребиле у рату у Ирану, пре свега су осмишљавани у америчким припремама за одвојени потенцијални сукоб између САД и Кине.

Дара Масикот: Како руска војска учи?

У симулираним ратним играма које служе за анализу како би сукоб са Кином могао да се одигра, стручњаци за националну безбедност навели су да су уочили како би САД остале без критично важне муниције за две недеље или мање. Војска жели дрон који може да се произведе брзо и у великим количинама, који има велики домет и довољно је јефтин да не оптерети претерано банковни рачун.

Током Бајденове администрације, мала група у Министарству одбране усвојила је замисао америчке производње сопствене верзије иранског Шахида, застрашујућег нападног дрона које војске и милитантне групе широм света настоје да опонашају. Русија, која лансира око 4.000 модификованих Шахида на Украјину сваког месеца, према подацима украјинске владе, учинила је више од било које друге земље да покаже могућности овог дрона.

Мали тим у одсеку за истраживање и конструкцију америчке војске израдио је планове да изради нападни дрон заснован на демонтираном Шахиду који је војска прибавила из Украјине. То је први познати случај за више од пола века да америчка војска обрнутим инжењерингом прибавља војну технологију друге земље за сопствену употребу, наводи бивши одбрамбени званичник. Прошлог пута, то је био совјетски понтонски мост.

Некадашњи одбрамбени званичник описује Лукаса, што је заправо скраћеница почетних слова енглеских речи за  јефтини беспосадни борбени нападни систем (low-cost unmanned combat attack system), као „Голфа међу дроновима“ [у изворнику Тојота Королу, прим. прев]. „Он можда не располаже свим напредним својствима или најнапреднијим компонентама, али је изграђен да буде приступачан и да га може бити у великим количинама.

Цена Лукаса креће се између 10.000 и 55.000 долара према наводима портпарола Пентагона, што је у складу са ценом иранских модела. Далекометна крстарећа ракета Томахавк, којих је испаљено више стотина током рата са Ираном, кошта два милиона долара по комаду.

Министарство одбране „се обавезало да увећа обим производње исплативих аутономних решења за обједињене снаге и Лукас је и даље прворазредни пример овог приступа“, наводи портпарол.

Волстрит џурнал: Високотехнолошко америчко наоружање делује против Русије – све док не престане

Некадашњи виши званичник Пентагона Мајкл Хоровиц, један од предводника тима који је развио летелицу Лукас, навео је да и друге војске могу да развију своје сопствено јефтино, далекометно нападно оружје. „Проблем је био што САД нису опредељивале ништа, нула долара, за ову врсту система“, каже Хоровиц, који је сада сарадник Савета за спољне односе (Council of Foreign Relations).

Лукас је заузео запажено место 2024. године у оквиру иницијативе Бајденове владе да се распореди више хиљада аутономних оруђа [у америчким оружаним снагама] до прошлог августа. Укључивање ове летелице наишло је на подељене реакције, кажу некадашњи војни званичници: Лукас је био само макета, али је однео превагу у односу на технички зрелије системе који су били у понуди.

Зато што влада располаже интелектуалном својином пројекта Лукас, производњом приступа на исти начин како је приступала приликом изградње бродова у Другом светском рату, ангажујући подизвођаче другог и трећег реда за производњу дронова по потреби током ратног времена.

Мало познате компаније Спектр Воркс (SpektreWorks) из Скотсдејла у америчкој држави Аризона и Интегрејшеј Иновејшен (Integration Innovation) из Хантсвила у Алабами су одабране да производе дронове. Укупно ће бити одабрано пет произвођача, сваки за задатком да произведе по триста дронова месечно, каже бивши виши војни званичник упознат са плановима.

Спектр Воркс и Интегрејшен Иновејшен нису одговорили на упите Волстрит џурнала.

Марински корпус био је прва јединица која је искористила ове дронове, и наручила је око 6.000 комада, намењених за распоређивање у Индо-пацифичкој области. Али онда је отпочео рат са Ираном. Дронови су предати америчкој Централној команди и у фебруару су имали прво борбено ангажовање.

Трампова администрација је извела опсежне реформе у начину обављања набавки за војску, чинећи војсци лакшим куповину наоружавања уз нагласак на комерцијалној технологији ради модернизације америчког арсенала. Посебно је једна августовска одлука министра одбране Пита Хегсета да се пониште дуготрајне процедуре за набавку нове технологије омогућила брзо борбено распоређивање Лукаса, наводе садашњи и бивши одбрамбени званичници.

Ипак, биће потребно још доста времена да се промене распростру кроз бирократију Пентагона, и биће потребно време да се Америка преоријентише ка новом начину вођења рата, чак иако Кина развија напредне начине да удари на САД, кажу обавештајни и војни званичници.

Волстрит џурнал: Старовременска артиљерија добро стоји и у доба дронова  

Иако је Лукас остварио успехе против иранске ослабљене противваздухопловне одбране, то није гарант да ће бити звезда на бојном пољу у сложеним окружењу, каже Џек Десантис, стручњак за електронско ратовање који се борио у рату у Украјини и сада ради за америчку владу. На Блиском истоку нема знатнијег ометања џи-пи-ес сигнала којим се може изазвати да се дрон обруши или да скрене са своје путање, што војни званичници очекују у сукобу са Кином.

„Свака технологија у неком тренутку бива поражена“, каже.

Такође постоји и забрињавајући недостатак јефтине америчке технологије за борбу против дронова, што је омогућило милитантима у Ираку који уживају иранску подршку да користе мале дронове како би нанели штету америчким блискоисточним базама. Мали број беспосадних пловила у региону и даље је далеко од аутономних борбених машина које су наговештавали њихови произвођачи, кажу војни званичници.

Недостатак распрострањеног снабдевања модерног, јефтиног америчког система у рату у Ирану послужио је као позив на узбуну.

„Нисмо спремни“, каже Џули Буш, суоснивач одбрамбене технолошке фирме Валинор ентерпрајз и некадашњи руководилац компаније Палантир технолоџиз. „Влада не располаже оним што је потребно да би се увећао обим онога што требује“.

Извор: The Wall Street Journal

TAGGED:дронИранМилош М. МилојевићратСАДХедер Сомервил
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Солидарност на дјелу – помоћ за дјецу настрадалог свештеника Ненада
Next Article Елис Бекташ: Случај Трамп или језик као хистерија

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Предсједничка трка: Фаворита одређује потенцијал за добијање и одбијање гласова – у другом кругу

Још један важан критеријум односи се и на реакцију бирачког тијела које постепено одлази од…

By Журнал

Софтић: Да камење има точкове

Када је недавно из Берана одвезено неколико аутобуса компаније “Симон војаж”, у тренутку сам схватио…

By Журнал

Слободан Владушић: Србија после Косовског завета

Данас, 2023. године, Косово и Метохија су окупирани, а Видовдан се обележава радно, за разлику…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Гледишта

За кога гласати?

By Журнал
Гледишта

ВАР СОБА: Четири узастопна трипл-дабла Јокића, и шест Звездиних непрекидних побједа

By Журнал
ГледиштаДруги пишу

Златија Вуковић: Вучић, Мило и „златни кишобран“

By Журнал
ГледиштаДесетерац

Елис Бекташ: Одмјерени господин

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?