Упркос успесима Армин Папергер је изазвао незадовољство званичника и неких америчких руководилаца пошто покушава да угура немачку компанију Рајнметал у готово сваки сегмент савременог бојног поља.
Пишу: Алистер Макдонлад, Кристина Галардо и Бертранд Беноа
Превео: М. М. Милојевић
Почетком прошле године, Армин Папергер отворио је нову фабрику која је омогућила његовој компанији да производи више артиљеријске муниције кључног калибра од укупне производње америчке одбрамбене индустрије[i].
Тог дана, док су око њега стајали достојанственици, укључујући и предводнике НАТО, генерални директор Рајнметала је предводио талас постхладноратовске војне потрошње који је преобликовао светску трговину наоружањем.
Рајнметал је сада најбрже растућа велика оружарска компанија на свету и кључни чинилац у европском настојању да се изнова наоружа. Његова матична држава, Немачка, одбацује поратну суздржаност у вези са војном потрошњом како би предводила ову промену.
Политико: Попис жеља немачке војске тежак скоро четиристо милијарди евра
Како би се окористио о овај тренд, Папергер је усмерио некада прилично опскурног произвођача артиљеријских цеви према свим сегментима бојног поља, од сателита до ратног бродовља. Његов циљ: да створи оружарску компанију која је први избор [поручилаца] и која располаже опсегом производа и обимом производње којима би могла да се упореди са америчким индустријским дивовима доминантним у овој области од Другог светског рата.
Вредност Рајнметалових акција скочила је петнаест пута од почетка опште руске инвазије на Украјину 2022. године, што је подигло вредност њене тржишне капитализације на осамдесет милијарди долара – што је угрубо упоредиво са америчким конкурентнима – са почетне вредности од 1,6 милијарди долара колико су акције компаније вределе када је Папергер стао на њено чело 2013. године.
Овог месеца, Рајнметал је поставио амбициозни циљ да до краја деценије упетостручи продају на износ од 58 милијарди долара. Папергер, промишљајући о свом дуготрајном руковођењу компанијом, рекао је инвеститорима да је прегледање таквих бројки „свет из бајке“.
Остваривање овог циља неће бити лако. Шездесет двогодишњи инжењер мора да интегрише опсежну производну империју која обухвата области у којима компанији мањка искуство.
Високо вредновање компаније Рајнметал делимично је такође условљено најављеним плановима које би тек требало остварити. Деонице компаније опале су од објављивања мировног плана за Украјину, што је само потцртало њихов брзи раст и потенцијално крхак положај.
У међувремену, Папергеров одсечан стил руковођења изазива незадовољство званичника и неких америчких руководилаца који су се придружили немачким предузећима како би се окористили о растуће европско тржиште.
„Они сада долазе код мене“, рекао је о америчким компанијама Папергер у интервјуу. „Пре десет година била је друга прича“.
Злокобнији знак новостечене Папергерове репутације су двојица наоружаних телохранитеља који га окружују током дана. Они су стално у његовој близини од када су Американци упозорили да Русија планира да изврши атентат на њега.
Руска инвазија на Украјину 2022. године, заједно са притиском америчког председника Доналда Трампа да се увећају војни буџети довела је до размахивања европске војне потрошње. Ове године, најављено је да ће овај регион потрошити петсто шездесет милијарди долара на одбрану, према наводима аналитичара [аналитичке групе] Бернстајн, што је двоструко више у односу на оно што су опредељивали за одбрану пре десет година.
Папергер је реаговао брзо како би искористио ову ситуацију, договарајући куповину произвођача артиљеријске муниције 2022. управо када је потражња за муницијом муњевито скочила услед рата.
Од тада, он предводи Рајнметал фуриозном брзином. Компанија је недавно саградила четири фабрике и журно ради на изградњи још десетак како би произвела све од муниције до дронова и оклопних возила.
Недавно отворена фабрика артиљеријских граната, смештена у северној Немачкој, изграђена је за само петнаест месеци. Насупрот томе британски БАЕ Системс би тек требало да отвори проширени погон постојеће фабрике граната најављиван почетком 2022. године.
Папергер је купио бродоградилиште, успоставио заједничко предузеће за развој сателита и инвестирао је у произвођаче дронова. Такође је проширио пословање компаније у Сједињене Америчке Државе.
За само три године, Папергер је је изградио предузеће оноликог обима за чије је разрађивање био потребан отприлике један век у случају британске компаније БАЕ Системс која је упоредиви европски ривал.
Рајнметал је увећао капацитет онолико колико то није учинила ниједна велика оружана компанија баш у време када је потражња знатно премашила понуду, каже Адријен Рабије, аналитичар Бернстајна.
„Он је онај који је доносио све исправне одлуке, и он је разлог зашто су деонице Рајнметала најбрже растуће у Европи“, каже Рабије.
Све истакнутији положај компаније и њеног генералног директора био је очигледан на недавном сајму наоружања у Лондону. Рајнметал је приказао низ борбених возила, дронова и муниције, док су се руководиоци, војни заповедници и министри одбране гужвали како би стигли на ред да разговарају са Папергером.
Неке његове колеге из војне индустрије кажу да се Папергер креће исувише брзо.
„По мом мишљењу растезање од варења челика, преко производње барута до развоја најнапредније софтверске архитектуре је претерано – ниједна компанија не може са тиме да се носи“, недавно је изјавио извештачима Оливер Дере (Oliver Dörre), генерални директор Хенсолда, немачког произвођача радара.
Остали у индустрији приватно изражавају неверицу због онога што је постало вихор најава компаније Рајнметал о новим уговорима, заједничким предузећима и другим пословима.
Неки планови компаније тек би требало да се отелотворе. Папергер је рекао да ће Рајнметал изградити фабрику у Украјини кадру да произведе четиристо нових оклопних возила годишње. Од тада је прошло више од две године а радови још увек нису почели. Најављивана украјинска фабрика муниције такође није изграђена.
Папергер је изјавио да Украјина није уговорила поруџбине нити је определила инвестиције потребне да се отпочне производња.
Иако је Рајнметал у добром положају да капитализује увећану војну потрошњу, његово вредновање на берзанском тржишту зависи знатним делом од остваривања његових амбиција, каже Саш Туса, аналитичар из Еџенси партнерс.
„Компанија мора бити прилично опрезна да не претера“, каже Туса.
Како би остварио најављене циљеве раста, Рајнметал и даље мора да добија владине поруџбине и да прави договоре са другим компанијама.
Али Папергерова спремност да јавно коментарише преговоре и његов превише одсечан стил нервира званичнике у Немачкој, његовом највећем купцу, према изјавама особа упознатих са овом темом. једном приликом владини званичници су подсетили Паперфера о поверљивој природи њихових преговара, каже једна од упознатих особа.
Портпарол Рајнметала навео је да компанија има изванредне односе са немачком владом и да се строго држи одредава прописа о поверљивости.
Папергер је такође изазивао незадовољство руководилаца америчких компанија.
Рајнметал и Локид Мартин су преговарали о установљењу заједничког предузећа које би производило америчке ракете у Европи. Договором би се ублажила несташица у Европи и допустило би се америчкој компанији да захвати већи део све замашнијих европских буџета.
Током мајског излагања о пословању компаније, Папергер је изнео предвиђање да би предузеће могло да отпочне производњу далекометног Армијског тактичког ракетног система, енглеска скраћеница Аtacms, у року од 12 до 13 месеци, и да, осим рокова, располаже и детаљним плановима.
Међутим, о таквој производњи нису се сагласили ни Локид ни Пентагон, што је изазвало незадовољство међу руководиоцима неких америчких компанија, према наводима особа упознатих са овом темом.
Папергер је прекршио златно правило о сарадњи са америчком владом: никада не објављујте ништа у вези са разменом технологије уколико се за то прво не добије одобрење.
Портпарол Локида изјавио је да је компанија посвећена снажним, сарадничким односима са Рајнметалом.
Папергер признаје да је било напетости у односима са америчким компанијама али каже да је инвеститорима потребна транспарентност. Америчке компаније имају друкчију пословну културу али сада разумеју његов приступ, додаје.
Друго заједничко предузеће оформљено са Хелсингом, немачким стартапом у области одбрамбене индустрије, распало се прошле године због зађевица око тога ко би требало да има превасходну контролу над софтвером пројекта, према људима упознатим са покушајем пословне сарадње.
Као менаџер, Папергер воли да централизује доношење одлука, да се укључује у послове које би други руководиоци делегирали, према наводима људи који су раније радили са њим. Једном се толико наљутио зато што му није на време саопштено да је дошло до одлагања испорука возила британској војсци да је барем један од руководилаца због тога изгубио посао, наводи један од упознатих са овом ствари.
Рајнметал је одбио да коментарише овај инцидент.
Руководиоци индустрије оружја и званичници кажу да су импресионирани Папергеровим оком за детаље и спремношћу да преузме ризик. Његова способност изазове метеж једноставно показује жељу да убрза ствари.
Традиционалне оружарске компаније не испоружују наоружање довољно брзо, каже Гијс Туинман, министар задужен за набавке у холандском Министарству одбране. „Уколико желите нешто да промените, морате понешто и да полупате, суштински то је његов приступ“. Превео: Милош М. Милојевић
[i] У чланку се као синоними користе изрази одбрамбена, војна и оружарска индустрија.
Извор: Волстрит Џурнал
