Већ три и по седмице израелске снаге држе сјеверну обалу Газе под опсадом. Израел је готово потпуно блокирао улаз хуманитарне помоћи, због чега стотине хиљада људи који тамо живе гладују. Информације које стижу из опкољеног подручја су ограничене, јер је Израел од почетка рата забранио новинарима улазак у Газу.
Ипак, и на основу малог броја информације које су доспјеле до јавности, о овој опсади се могу рећи двије ствари. Прво, број цивилних жртава од свакодневног бомбардовања градова и избјегличких кампова на сјеверу Газе – дјеце, жена, старијих и мушкараца невиних од било каквог злочина – је огроман. Газа је ужас који се не може негирати. Међутим, Израелци ће покушати да то ураде.
Поред тога, медицинске и друге установе за пружање помоћи су у великој мјери колабирале, као и друге институције. Стотине хиљада људи су сада у ризику од глади или већ трпе страшну глад. Израел тврди да је упозорио становнике да морају напустити сјеверну Газу и да чак и сада могу да се преселе јужније путем који је одредила војска. Тако се од становника, од којих су многи већ два или три пута или више пута били расељавани бјежећи од ратног ужаса, сада тражи да се поново иселе. Ипак, Израел се уздржао од давања икакве гаранције да ће расељени моћи да се врате након завршетка рата.
Због тога није изненађујуће што су се појавиле озбиљне сумње да Израел у сјеверној Гази заправо врши етничко чишћење и да је ова операција усмјерена на трајно исељавање Палестинаца из тог подручја. Ова сумња се поклапа с принципима „плана генерала” који заступа генерал-мајор (у пензији) Гиора Ајланд – плана који министар одбране Јоав Галант негира да спроводи – као и са захтјевима јеврејских супрематистичких партија у владајућој коалицији које отворено заговарају политику масовних протјеривања и обнове јеврејских насеља у сјеверној Гази.
Етничко чишћење је и морални и правни злочин. Кривично право третира масовна протјеривања као ратни злочин и злочин против човјечности. Страшно је што неки чланови владе Бењамина Нетанјахуа желе да почине те злочине. Чим је рат почео, почели су позиви на „брисање Газе са лица земље” и на спровођење „друге Накбе”. Али многи Израелци су те изјаве схватили олако, а правосудни систем, на челу са главним тужиоцем Гали Бахарав-Миаром, уздржао се од предузимања мјера против овог подстицања на злочине.
Сада видимо резултате: Израел клизи у етничко чишћење; његови војници спроводе злочиначке политике месијанске, Каханистичке деснице; а чак ни опозиција у центру и на централној љевици не исказује протест. Овај консензус око етничког чишћења је сраман, и сваки јавни лидер који не тражи крај фактичком протјеривању подржава овај злочин и постаје његов саучесник.
Ако се овај процес не заустави одмах, стотине хиљада људи ће постати избјеглице, читаве заједнице ће бити уништене, а морална и правна мрља овог злочина пратиће и прогониће сваког Израелца.
Горњи текст је уводни уреднички чланак листа Хаарец, објављен у хебрејској и енглеској верзији новина у Израелу 29. 10. 2024.
Извор: Haaretz
