Председник Трамп каже да Вашингтон одмерава како да одговори
Пишу: Амрит Рамкумар/Линглинг Веј
Превео: М. М. Милојевић
Најновија кинеска ограничења на извоз материјала од ретких земаља означиће увођење извозних контрола које су готово без преседана и које би могле да поремете светску економију, дајући Пекингу већа преимућства у трговинским преговорима и повећавајући притисак на Трампову администрацију да одговори.
Извозно правило, које је у четвртак објавило кинеско Министарство трговине, сагледава се као ескалација у америчко-кинеском трговинском сукобу зато што угрожава ланце снабдевања за производњу полупроводника. Микрочипови су сама срж економије, и користе се у изради телефона, рачунара и центара за обраду података који су потребни да би се увежбавали модели вештачке интелигенције. Правило ће такође утицати на производњу аутомобила, соларних панела и опреме којом се израђују чипови и други производи, ограничавајући способност других земаља да одржавају сопствену индустријску производњу. Кина производи угрубо око деведесет одсто материјала заснованих на ретким земљама.
Светске компаније које продају добра у к0јима је удео материјала од ретких земаља пореклом из Кине више од 0,1 одсто вредности производа мораће да прибаве дозволу Пекинга, према слову новог правила. Технолошким компанијама вероватно ће бити изузетно тешко да покажу како њихови чипови, опрема потребна за производњу чипова и остали производи спадају испод границе од 0,1 одсто, наводе стручњаци у овој индустрији.
„Ови минерали који се називају ретким земљама и способност да се они рафинишу спадају у основу модерне цивилизације“, каже Дин Бол, који је недавно напустио саветничко место у Белој кући о вештачкој интелигенцији како би постао виши сарадник тинк-тенка Фондације за америчку иновативност. Он наводи да би истрајно и жестоко спровођење овог правила могло да изазове рецесију америчке економије због тога колико су важна капитална улагања у вештачку интелигенцију за укупну америчку економију.
САД и друге земље троше стотине милијарди долара на изградњу центара за обраду података, чинећи тако вештачку интелигенцију кључним покретачем економског раста. Кинеско стицање контроле над овом технологијом омогућило би јој да ухвати прикључак када је посреди трка у вештачкој интелигенцији и преобликује светски поредак, наводе стручњаци.
„То је економски еквивалент нуклеарном рату – намера да се уништи америчка индустрија вештачке интелигенције“, каже Дмитриј Алперович, суоснивач тинк-тенка Силверадо полиси акселератор. Он је ово назначио „тактиком уцењивања“ уочи потенцијалног састанка између америчког председника Доналда Трампа и кинеског лидера Си Ђинпинга у Јужној Кореји у наредним недељама али не мисли да ће Кина стриктно спроводити ово правило.
Трамп је рекао на састанку свог кабинета да би министри финансија Скот Бесент и трговине Хауард Литник требало да изнађу најбољи начин да се одговори. „Ми увозимо из Кине огромну количину добара и можда би требало да престанемо то да чинимо“, рекао је Трамп. Правило је објављено а да САД нису о њему раније биле обавештене и изгледа да представља покушај да се контролишу светску ланци снабдевања, кажу званичници.
Кина се користила ретким земљама како би стекла преимућство у трговинским разговорима који су вођени током године. Ограничења из априла упутила су један шок кроз снабдевачки ланац, што је помогло постизању трговинског примирја које је обзнањено у јуну.
Званичници бивше америчке администрације и стручњаци сугеришу да би САД могле да одговоре јачајући сопствени царински режим према Кини, онемогућавајући кинеско прибављање западне опреме за производњу полупроводника и убрзајући настојања да се изграде сопствени капацитети за рафинацију ретких земаља. Поједини аналитичари очекују да Трамп одговори жестоко.
Америчка царинска стопа на увоз робе из Кине сада се креће у опсегу између 30 и 50 одсто – вишe него што је ниво договорен преговорима са Вијетнамом, Јапаном и Индонезијом. Просечна кинеска царинска стопа за увоз робе из САД је 33 одсто.
Иако се представља као одмазда за недавне америчке извозне контроле које циљају кинеске технолошке компаније, пекиншка одлука је срачуната игра моћи, према наводима особа упознатих са процесом доношења одлука у кинеској влади. Кина покушава да ојача своја преимућства спрам Трампа – којег види као некога ко жељно ишчекује да се постигне договор – како би испословала уступке у вези са царинама и технолошком контролом, наводе.
Током последње преговарачке рунде са вишим америчким званичницима прошлог месеца у Мадриду, главни кинески трговински преговарач, заменик премијера Хе Лифенг, затражио је потпуно укидање царина и извозних ограничења, известио је Волстрит џурнал. Последњи потез у вези ретких земаља је тактичко кретање ка том циљу.
Акција, наводе посматрачи, је део обрасца кинеског одговарања жестоким потезима на оно што се сагледава као занемоћало деловање Вашингтона.
Нова правила такође покривају добра која би могла бити употребљена за војне потребе. Она ће проширити ранија ограничења која су већ погодила компаније широм света на метале које се убрајају у ретке земље и на са њима повезане производе.
Снабдевачки ланац полупроводника осетљив је на деловање попут кинеског зато што велике компаније за производњу микрочипова захтевају велика капитална улагања читавог екосистема компанија које обезбеђују специјализовану опрему, сложене техничке процесе и завршну обраду. Компаније из САД, са Тајвану, из Јапана или Холандије све сарађују у овом сектору.
Америчка влада је у време Трампа и Бајдена нудила субвенције и другу политичку помоћ за предузећа која се баве овим сировинама, али домаћи капацитети углавном су тек у зачетку.
Неки аналитичари наводе да ће нова правила довести до хитних улагања великих технолошких компанија у ову област.
„Ово је истинска рањивост америчких компанија које се баве вештачком интелигенцијом“, каже Џозеф Хофер, шеф задужен за вештачку интелигенцију лобистичке фирме Монјумент адвокаси, која представља технолошке компаније.
Извор: The Wall Street Journal
