Пише: Војин Грубач
Недистанцирањем од ДПС-а током подгоричке изборне кампање, Јаков Милатовић је направио крупну политичку грешку која ће га коштати на предстојећим подгоричком изборима. Таква позиција никако не може бити прихватљива. То је прелазак свих „црвених линија“.
ДПС не воде „реформатори“, нити може бити „нешто ново“ на политичкој сцени док се та партија не дистанцира од бившег предсједника странке Ђукановића и не осуди зло које је чинила под његовим руководством: од шверца дувана и кокаина, преко прогона и етничких дисквалификација грађана до сурових ликвидација људи попут Душка Јовановића и Славољуба Шћекића.
Умјесто тога, Ђукановић им и даље држи говоре у кампањама, чак и у овој подгоричкој гдје сикће радикалним реториком и командује партијом као стадом оваца.
Наравно да није била грешка рушење Мила Ђукановића на предсједничким изборима, независно од тога што Јаков Милатовић није оправдао очекивања грађана који су за њега гласали.
Независно и од тога што сада испуњава жеље грађана који су гласали против њега, лијепећи етикете „националиста и популиста“ грађанима и партијама који су стали иза његове предсједничке кандидатуре, која сада сличи карикатури.
Господин Јаков Милатовић је сам од себе направио политичку грешку системског карактера.
Погрешно претпостављајући да непринципјелност и бескарактерност има прођу под политичким небом.
Групација коју Милатовић предводи на подгоричким изборима је имала 11 одборника у Скупштини Подгорице.
Ако на предстојећим изборима добије од 5 до 8 одборника, што је реално према широком дијапазону анкета, поставиће се питање: што му је била потребна ова авантура!?
Какав смисао има функција предсједника државе који представља самога себе, иза којег не стоје народ и грађани који су га, не тако давно масовно изгласали а сада се дистанцирају од његове појаве и чуде се: шта се с њим дешава?