Пише: Војин Грубач
Крупне политичке турбуленције у Црној Гори у највећој мјери представљају посљедицу настојања моћних и пребогатих криминалних и корумпираних политичких структура да поново преузму власт и наставе тамо гдје су, након изборног пораза у августу 2020. године, привремено и условно заустављене.
У функцији тог циља видимо константне пропагандне притиске на јавност, медијске хајке, најаве и извођења уличних протеста, све уз подршку партијских и ванинституционалних структура Демократске партије социјалиста. Многи политички актери и аналитичари су одавно оцијенили те кругове као политичко крило организованог криминала, који је током тридесетогодишње владавине дубински разарао институције државе.
Циљ ДПС-а је поновно враћање државе у шеме подземља
Њихова намјера да се врате на власт има јасно дефинисан циљ: поновно претварање државе у таоца криминалних интересних група, као и реинтеграцију правосуђа, Агенције за националну безбједност, полиције и царине у механизме подземља. На тај начин би се затворио круг утицаја и поново успоставио систем који је годинама функционисао у корист тих структура.
Разлози за такве тежње су очигледни. Стотине милиона, па и милијарде евра, изнијете из земље током претходног периода омогућавају тим истим „истинским патриотама“ да без већих потешкоћа финансирају политичке процесе који им иду у прилог.
Након силаска с власти, огромна количина документације која свједочи о њиховим незаконитим радњама била је систематски уништавана. Компромитујући материјали који се односе на бројне службенике и политичаре однесени су са јасном намјером – да се путем уцјена задржи утицај на институције, посебно на правосудни систем, који и даље показује значајне слабости у поступању у предметима крупне корупције и организованог криминала. То потврђује коначно застарјевање „афере Телеком“, као и идентичан исход у случају афере „Црне тројке“.
Напротив садашње власти је систем који располаже огромним ресурсима
Садашња власт мора бити свјесна да се не суочава са стандардном политичком опозицијом, већ са системом који располаже огромним финансијским и оперативним ресурсима. Који их по моћи вишеструко надилази. Садашња власт има само механизме државе, којима се може супротствати у бици за опстанак.
Због тога је неопходно усвојити јасан стратешки програм дјеловања, у оквиру којег ће се у први план поставити приоритетни државни циљеви.
У његов фокус морају ући три кључа државне стабилности: економски развој, као кључни национални интерес. Спровођење темељног и свеобухватног ветинга у правосуђу, полицији и Агенцији за националну безбједност. Формирање снажне медијске и кадровске инфраструктуре, способне да парира медијским експонентима старог система, њиховим колумнистима, пропагандистима и повезаним невладиним организацијама, које по дјеловању јасно показују да и даље представљају активне експоненте политичког подземља.
Садашња власт мора коначно прихватити да насупрот себе има добро организован, финансијски снажан и дубоко укоријењен систем моћи. Бавити се њиме без јасне стратегије значило би играти утакмицу у којој је противник већ увелико дефинисао правила игре чији су обриси врло јасни, као и намјере.
