Пише: Војин Грубач
Премијер Милојко Спајић најавио је да ће од јануара 2027. године у Црној Гори бити примијењен нови модел раста зарада, назван „Еуро модел“.
Према најави Владе, минимална нето зарада за радна мјеста са основним и нижим образовањем износиће 1.000 евра, за средње образовање 1.250, а за високо образовање 1.400 евра. Влада најављује и раст зарада изнад минималца, док би се пензије од 2027. године усклађивале четири пута годишње. Просјечна пензија би, према најави, у априлу требало да пређе 600, а минимална 500 евра. У децембру би сваки пензионер требало да добије и додатних 100 евра зимске помоћи.
„Већ виђене“ критике опозиције
ДПС је оцијенио да је ријеч о популистичкој политици и поставио питање из којих ће извора бити финансирано повећање зарада и да ли га црногорска економија може издржати.
Генерални секретар Покрета Европа сад Борис Пејовић поручио је да након нове најаве очекује већ виђене критике опозиције – упозорења на банкрот, инфлацију и неодрживост јавних финансија.
Пејовић је навео да су сличне критике упућиване и приликом спровођења програма „Европа сад 1“ и „Европа сад 2“, док су у међувремену плате и пензије расле брже од трошкова живота. Он је казао и да се, према подацима које наводи, животни стандард грађана побољшао упркос глобалној инфлацији.
Критике ДПС-а отварају и питање политичких обећања
Критике ДПС-а на рачун раста зарада отварају и питање политичких обећања из претходне деценије.
Подсјетимо се, рецимо, октобра 2012. године, када је Мило Ђукановић на предизборној конвенцији у Бијелом Пољу говорио о незапослености као кључном проблему Црне Горе и обећао да ће „наша коалиција у наредном четворогодишту обезбиједити отварање нових 40 хиљада радних мјеста“.
Те 2012. године број незапослених у Црној Гори био је око 32.000. Ђукановић је тада обећао отварање 40.000 нових радних мјеста. Пред одлазак са власти, у јуну 2020. године, број незапослених био је 41.890.
Просјечна нето плата у Црној Гори 2012. године износила је 484 евра, а 2020. године 525 евра. За осам година увећана је за 41 евро. То ДПС назива успјехом.
Томе „успјеху“ треба додати и процјену да је за вријеме власти ДПС-а на државни посао примљено око 22.000 особа са фалсификованим и лажним дипломама. Таквом политиком нанесен је тежак ударац људима који су мукотрпним радом стекли факултетске дипломе. Том систему они нису били потребни, па су многи напустили државу.
Послије пада ДПС-а и спровођења програма „Европа сад 1“ и „Европа сад 2“, просјечна нето плата, која је 2020. године износила 525 евра, у јулу ове године достигла је 1.037 евра. То је 512 евра више него 2020. године.
Рекло би се да је Спајићева најава „Еуро модела“ уплашила опозицију. Успјешно спровођење овог програма доводи у питање смисао њиховог политичког постојања.
