Пише: Војислав Жанетић
Када размишљамо о различитим генерацијама и њиховој будућности, није лоше (а друго није баш ни могуће) пре свега узети у обзир бројеве и математику. Таман нам стиже и Нова година, која је пре свега бројчани, а тек потом било какав други податак.
Елем, претпоставимо како студенти и студенткиње, бар неки од оних који су учествовали у блокади једног од факултета у Србији, у наступајућој 2025. години имају (цифарске естетике ради) 22 године. Они ће бити млађи, дакле, од тренутног председника ове земље за (опет лепа цифра) 33 године, јербо ће он у овом марту, који долази са Новом годином, напунити 55 година. Математика последично каже да ће речени студенти бити у узрасту нашег изабраног лидера тек далеке 2058. године, те да ће он тада имати претпостављених 88 година. Писац ових редова, ето и то да се зна, тада би теоретски могао пуне три деценије уживати у благодетима овдашње пензије. Мало ли је, дакле, у сваком погледу.
У тој 2058. години, надаље, национални стадион (као и остали објекти који би могли бити отворени поводом прескупе међународне изложбе „Игра/ј/ за човечанство“) биће већ зрео за реконструкцију, јербо ће бити стар 31 годину. У тој 2058. години ћемо обележити и 45 година од ратификације Споразума о стабилизацији и придруживању, а да земља потписница тог папира можда и даље неће бити чланица ЕУ. Од рођења друга Сија и Владимира Путина па до те далеке 2058. проћи ће 105 и 106 година, а од рођења Доналда Трампа 112. Петооктобарски носталгичари, надаље и на пример, имаће две године за припрему обележавања шест деценија откад је СПС почео четворогодишње припреме за мањинску подршку демократским властима и осмогодишње припреме за Декларацију о политичком помирењу.
Када дође та 2058. година, интернет у Србији ће постојати шест деценија и још две године приде. Вештачка интелигенција напуниће тада 36 година откада нам се ушуњала у животе, а тачно толико ће трајати и рат у Украјини, ако до тада неким чудом – које још не видимо, иако му се свим силама надамо – не престане. Са овом бисмо препростом рачуницом на овом месту могли и стати, јер на разна друга питања – па на пример колики ће у тој години бити БДП и јавни дуг – одговор даје религија, а не наука. То само Бог може знати. Кад смо већ код те области, да напоменемо и да би садашњи патријарх тада могао имати 97 година, док би од рођења садашњег папе прошле 122 године. И ето нама математике поново, па ћемо с њом још мало наставити.
Људи који се деле на четнике и партизане моћи ће у тој, сада далекој, а опет па некако брзо долазећој 2058. години, да уживају у чињеници да је од последње физички оправдане поделе на те две групације прошло 112 година (рачуна се од хапшења Драже Михаиловића). Од почетка распада Југославије, па до овог нашег датумског репера на коме инсистирамо, проћи ће 67 година – што можда (али не нужно и сигурно) обећава мало мирније расправе међу љубитељима ове теме, како у локалу тако и у такозваном Региону. А љубитељи фудбала, пак, моћи ће тада да израчунају да је прошло отприлике исто време од када је неки домаћи клуб нешто битно постигао сем да има навијаче организоване у фаланге.
Време је да се вратимо скоро са краја овог текста на његов скоро почетак. А на том почетку смо утврдили када ће људи који блокирају факултете имати година као најистакнутији међу онима који се противе блокади. И из свега што смо навели између те и ове тачке може се и посредно – а и до границе баналности очигледно – закључити следеће: да је капитал егзистирања, у будућим годинама и у пуној снази, далеко већи код оних који се буне него код оних који би да се нико не буни. Те, у том смислу, не би било лоше размишљати да тај и такав капитал има пуно право да ове и овакве будуће године узме у своје руке. У новој 2025. години или у било којој која стиже. Ми остали, и то баш сви, свој смо капитал потрошили, на овај или онај начин. И не питамо се, сходно томе. Ништа.
Срећне нам све Нове године које долазе.
Извор: Нова Економија
