Пише: Војин Грубач
У синоћњој емисији “Неђеља у петак”, коју је водила јако професионална новинарка Милица Минић, поштовани колега и новинар- Марко Новаковић је заиста био коректан и избалансиран учесник дотичне емисије.
Међутим, Новаковић је у дебати изнио и једну тезу, коју смо имали прилику раније чути од других јавних личности, као што су политичар др Новак Килибарда, историчар др Новак Аџић и други, а која је спорна.
Господар Зете био турски вазал прије Косовске битке
Наиме, господин Новаковић је предочио јавности контраверзни и спорни став да “Црногорци ( Зећани) нису учествовали у Косовској бици“, и додао- „али су у њој учествовали Срби, Босанци, Хрвати, Албанци, Мађари”!?
Та теза има више недостатака, иако је тачно да Ђурађ Други Страцимировић, господар Зете од 1385.- 1403. године, није учествовао у Косовској бици, из нелијепог и тужног разлога.
Наиме, он је тешко могао учествовати- када је, нажалост, три године прије Косовског боја постао турски вазал, и то- уговором са Турцима из 1386. године.
Те исте 1386. године, Ђурађ Други Страцимировић је као вазал подстицао упад Турака у Босну, а потом и учествовао са Отоманима у нападу на босанску територијуТвртка Првог.
Разлог?! Вјероватно да би показао лојалност Отоманима, а прије свега- добио као награду дио плијена.
Самим тим, исправно би било да је колега Новаковић рекао да- „Господар Зете у Косовској бици није учествовао са Србима, Босанцима, Хрватима, Албанцима и Мађарима”- јер је био турски вазал, који се, вјероватно, плашио да га Турци не обезглаве!?
И тако, када су Турци „обавили посао: који су планирали, дошао је на тапет и Ђурађ Други Страцимировић. Послије жестоких турских пријетњи, 1392. године је без боја морао предати Отоманима већи дио Зете, приставши да плаћа данак султану.
Неучитавање мапе Зете и фактора миграције
Друга грешка ове тезе се лако уочава када се само погледа мапа Зете из тога периода.
Њене сјеверозападне границе се завршавају код Будоша, па испада да су Никшић, Шавник, Жабљак, Плужине, Пљевља, Бијело Поље, Мојковац, …, “ишли у Косовски бој”, јер нису припадали Зети?!
А у “бици нису учествовали”, гле чуда- Пећ и Призрен који су тада били у саставу Зете, и у блиској удаљености од театра боја?!
Самим тим, Килибарда и Аџић би морали кориговати своју тезу на ову тему, и прецизирати да- „У Косовској бици нису учестовали Црногорци из Пећи и Призрена, али јесу Црногорци из Никшића, Шавника, Мојковца, Плужина, Пљеваља, Бијелог Поља, … “
И на крају, трећа грешка ове тезе је у томе што није урачунат фактор миграције.
Наиме, познато је да је простор подловћенске Црне Горе, послије почетног двовјековног пада под Турке, послије стварања малене слободне територије- насељаван са свих страна.
Веље Цуце су, рецимо, послије турске разуре, према неким историчарима- населили Херцеговци, а династија Петровић- Његош води поријеко из Босне.
Опет, публициста Јован Маркуш је већ дао сијасет чињеница гдје је потврђено- са којих су се територија изван Црне Горе- одређене породице насељавале, или склањале- под Ловћен.
Тако испада да су сви досељени у Црну Гору, као и Веље Цуце и црногорска династија Петровић Његош- “учестовали у Косовској бици”, јер су се доселили са територија које нису припадале средњевјековној Зети!?
Сувишна генерализација, и импликације
Наравно, има још много других „момената“ који би темељније употпунили дотичну тему, као што је фактор исељавања из Црне Горе, али о томе други пут.
Међутим, једно је јасно- свако упрошћавање слике, или генерализација- носи у себи прилично крупне грешке.
Све ово има и политичке импликације. Јер, они који су били родоначелници ове и сличних теза, сада имају крупан проблем.
Он није само везан с чињеницом да су пласирали очигледну полуистину, или неистину, већ што су дошли у конфликт с својим жељама.
Рећи грађанима Црне Горе да им преци нису учествовали у Косовској бици, што није тачно, и понудити им верзију- да су им преци били турски вазали, који су прије и послије Косовске битке с Турцима јуришали на хришћане- представља демонстрацију политичке неадекватности посебне врсте.
Осим што им теза уопште није привлачна, она је помало и смјехотресна, злочеста и наивна. Уосталом, свако има право на свој избор!
Извор: ИН4С, 2018.
