Пише: Ана Долгарева
Препевао: Александар Мирковић
нећу вас више волети
војници, борци, официри,
нећу се везати ни за једног од вас —
и никога више нећу сахранити
(сада аутоцитат изненада
из године, чини ми се, двадесет друге)
још тада сам се од опраштања уморила
још тада више нисам могла.
нека те Господ чува, ја нећу,
ја ћу куповати посуђе,
узимаћу магнезијум и омегу,
ко лежи тамо под прљавим, мокрим снегом,
ко је тамо у kill-zone, сивој зони,
кога да испратим?
Све.
Да све.
не, боља је баналност позадинске свакодневнице,
него они заборављени и незаборављени,
него не опростити се — а ипак се опраштати,
не, боље је не волети, каква срећа
уопште не заволети, не изгубити.
ја ти нисам сестра.
ти ми ниси брат.
чини ми се да сам цело срце разделила
ни комадић ми није остао.
пролећни месец сија, блато под чизмама,
и мекани умор боје теста,
и леже бледи остаци снега,
и црни остаци човека,
и небо прекривено пегама дима.
ја нећу да живим у двадесет првом веку.
Извор: Телграм канал Ане Долгареве t.me/dolgareva/сродствопоизбору
