За Журнал: Војин Грубач
Када се погледају медији и портали у Црној Гори уочљив је континуитет високог напона у вези идеолошких и идентитетских питања, која се бесомучно форсирају.
Мало им је било тридесет година које су протраћили бавећи се идентитетском „магла работом“, замајавајући јавност и скачући јој „по глави“.
Разлог за такву активност медија и појединаца је био прост: то је био најбоље плаћен посао у држави којом је владала спрега нарко-кланова и високо постављених чиновника власти. То је била изванредна димна завјеса да се прикрију или ставе у пети план сва злодејанија режима.
Недавно је Борис Богдановић, шеф Клуба посланика и генерални секретар Демократа потврдио ту тезу, оптуживши ТВ Е, М-портал и портал Аналитика да их плаћају организоване криминалне групе, као и да су новинари поменутих редакција од криминалних кланова узимали новац и наплаћивали невјероватних: 8 хиљада евра по чланку.
Колико је било оних који су по тексту, колумни или ТВ емисији добијали хонораре од 100, 200, 500,1000,…, евра, броја се не зна.
ДПС и њихови сателити су одлично знали и сада знају коју моћ имају медији, добри колумнисти, текстописци, пропагандисти. Исто то су знали и криминални кланови.
Медијске борбе, пропагандне лавине, таргетирања и хајке су довели до савршенства.
Војин Грубач: Режим и опозиција су малигне ћелије на тијелу Србије
Ту моћ и сада имају. Види се по томе што је постало правило да сваку медијску битку глатко добијају.
Рецимо, да се направи спектакуларни обрт око државног финансирања пропагандне јазбине зване ФЦЈК, требало им је само седам сати. Шта рећи, фантастично припремљена и изведена акција. Нека им ФЦЈК сада исплати заслужених 20 одсто.
То је само један примјер, осталима се броја не зна. Резултат је: многе иницијативе које долазе од садашње парламентарне већине се често и лако блокирају.
Условни побједници августа 2020. године: ЗБЦГ и Демократе нису успјели за протеклих пет година да направе противтежу Ђукановићевом медијском башибозуку који перфектно одрађује свој посао. То је битно контатовати и ставити печат!
Вучић је уложио милионе у отварање ТВ кућа и портала у Црној Гори, али су ти новци просто бачени у ништа јер нема резултата. Нема медијских побједа. Нити ће их бити ако тако наставе.
Друга страна ће за текстове који су јаки и битни у кључним моментима, „одријешити кесу“ и без проблема дати хонораре: 100, 200, 300, 500, 1000, …, 8000 евра.
Условни побједници то сматрају бацањем пара. Зато су у сталној медијској дефанзиви која се завршава тешким поразима.
Укратко, условни побједници имају проблем што су стипсе, иако је свима јасно да се без озбиљног инвестирања у кадрове може очекивати само тужна политичка будућност.
А она је следећа: огромна апстиненција њихових гласача на изборима или стварање нових политичких организација које могу попут ПЕС-а да одједном улете у политичку арену и орбиту. Нешто од ове двије варијанте ће се сигурно десити. Сумње нема. Да се то спријечи неће помоћи Вучићеви медији у Црној Гори, којима је грош цијена.
Војин Грубач: Режим и опозиција су малигне ћелије на тијелу Србије
Исто ће се, десити као и у случају ФЦЈК. Потпуно је оправдано било дати 100.000 евра у пропагандну акцију да се неутралише друга страна и да у коначници ФЦЈК, који је база суманутих пропагандиста не добије од државе 700.000 евра.
Условни побједници не само да не би дали ту суму, они дају ништа!
Зато ће им пропагандисти ФЦЈК скакати по глави и дерати им кожу следећих годину дана. И нека ће. Ко не жели платити на мосту, платиће на ћуприји.
Кога од „својих“ нису цијенили, достојно исплаћивали за новинарски, пропагандни и идеолошки рад, на њега више не могу рачунати.
Још је одлично ако се такви не окрену против њих и покажу им како ради тешка артиљерија. Тачније, таквих већ има али ће крупни проблем настати када дође до увећања њиховог броја и достизања критичне масе.
Политика није за стипсе који имају успорене рефлексе иако се боре против оних који у медије и људе лако улажу милионе и десетине милиона евра, а у хонорар једног текста цијелих 8.000. Дакле, навике треба мијењати. Како? Нека обуку ђачке униформе и уче од Ђукановића како се то ради.
