Za Žurnal: Vojin Grubač
Kada se pogledaju mediji i portali u Crnoj Gori uočljiv je kontinuitet visokog napona u vezi ideoloških i identitetskih pitanja, koja se besomučno forsiraju.
Malo im je bilo trideset godina koje su protraćili baveći se identitetskom „magla rabotom“, zamajavajući javnost i skačući joj „po glavi“.
Razlog za takvu aktivnost medija i pojedinaca je bio prost: to je bio najbolje plaćen posao u državi kojom je vladala sprega narko-klanova i visoko postavljenih činovnika vlasti. To je bila izvanredna dimna zavjesa da se prikriju ili stave u peti plan sva zlodejanija režima.
Nedavno je Boris Bogdanović, šef Kluba poslanika i generalni sekretar Demokrata potvrdio tu tezu, optuživši TV E, M-portal i portal Analitika da ih plaćaju organizovane kriminalne grupe, kao i da su novinari pomenutih redakcija od kriminalnih klanova uzimali novac i naplaćivali nevjerovatnih: 8 hiljada evra po članku.
Koliko je bilo onih koji su po tekstu, kolumni ili TV emisiji dobijali honorare od 100, 200, 500,1000,…, evra, broja se ne zna.
DPS i njihovi sateliti su odlično znali i sada znaju koju moć imaju mediji, dobri kolumnisti, tekstopisci, propagandisti. Isto to su znali i kriminalni klanovi.
Medijske borbe, propagandne lavine, targetiranja i hajke su doveli do savršenstva.
Tu moć i sada imaju. Vidi se po tome što je postalo pravilo da svaku medijsku bitku glatko dobijaju.
Recimo, da se napravi spektakularni obrt oko državnog finansiranja propagandne jazbine zvane FCJK, trebalo im je samo sedam sati. Šta reći, fantastično pripremljena i izvedena akcija. Neka im FCJK sada isplati zasluženih 20 odsto.
To je samo jedan primjer, ostalima se broja ne zna. Rezultat je: mnoge inicijative koje dolaze od sadašnje parlamentarne većine se često i lako blokiraju.
Uslovni pobjednici avgusta 2020. godine: ZBCG i Demokrate nisu uspjeli za proteklih pet godina da naprave protivtežu Đukanovićevom medijskom bašibozuku koji perfektno odrađuje svoj posao. To je bitno kontatovati i staviti pečat!
Vučić je uložio milione u otvaranje TV kuća i portala u Crnoj Gori, ali su ti novci prosto bačeni u ništa jer nema rezultata. Nema medijskih pobjeda. Niti će ih biti ako tako nastave.
Druga strana će za tekstove koji su jaki i bitni u ključnim momentima, „odriješiti kesu“ i bez problema dati honorare: 100, 200, 300, 500, 1000, …, 8000 evra.
Uslovni pobjednici to smatraju bacanjem para. Zato su u stalnoj medijskoj defanzivi koja se završava teškim porazima.
Ukratko, uslovni pobjednici imaju problem što su stipse, iako je svima jasno da se bez ozbiljnog investiranja u kadrove može očekivati samo tužna politička budućnost.
A ona je sledeća: ogromna apstinencija njihovih glasača na izborima ili stvaranje novih političkih organizacija koje mogu poput PES-a da odjednom ulete u političku arenu i orbitu. Nešto od ove dvije varijante će se sigurno desiti. Sumnje nema. Da se to spriječi neće pomoći Vučićevi mediji u Crnoj Gori, kojima je groš cijena.
Vojin Grubač: Dvije medijske hajke iskičmljenih sijača magle
Isto će se, desiti kao i u slučaju FCJK. Potpuno je opravdano bilo dati 100.000 evra u propagandnu akciju da se neutrališe druga strana i da u konačnici FCJK, koji je baza sumanutih propagandista ne dobije od države 700.000 evra.
Uslovni pobjednici ne samo da ne bi dali tu sumu, oni daju ništa!
Zato će im propagandisti FCJK skakati po glavi i derati im kožu sledećih godinu dana. I neka će. Ko ne želi platiti na mostu, platiće na ćupriji.
Koga od „svojih“ nisu cijenili, dostojno isplaćivali za novinarski, propagandni i ideološki rad, na njega više ne mogu računati.
Još je odlično ako se takvi ne okrenu protiv njih i pokažu im kako radi teška artiljerija. Tačnije, takvih već ima ali će krupni problem nastati kada dođe do uvećanja njihovog broja i dostizanja kritične mase.
Politika nije za stipse koji imaju usporene reflekse iako se bore protiv onih koji u medije i ljude lako ulažu milione i desetine miliona evra, a u honorar jednog teksta cijelih 8.000. Dakle, navike treba mijenjati. Kako? Neka obuku đačke uniforme i uče od Đukanovića kako se to radi.
