Пише: Војин Грубач
Свесрпски сабор у Београду је спектакуларно завршен и јавност је с нестрпљењем очекивала: који ће бити први потези „патриотизмом наелектрисаног“ врха Србије.
Српски народ је очекивао да ће Србија одмах донијети важне одлуке по питању Космета и предоставити их јавности, јер је на Свесрпском сабору донијета „свесрпска одлука“ о поштовању Резолуције 1244 СБ ОУН.
А та одлука значи: поништење два Бриселска споразума, Вашингтонског споразума и Охридског споразума које је писмено или усмено прихватио садашњи предсједник Србије.
Ипак, то се није десило! Зашто?
Зашто, када Резолуција 1244 и ти споразуми једни друге у цјелости искључују, јер су опречни? Или нису опречни, и не искључују?
Наиме, Резолуција 1244 СБ ОУН гарантује суверенетитет Србије над Косметом, а ти споразуми у цјелости поништавају њен суверенитет.
Колико видимо, посматрајући стање на косметском терену, ти споразуми су апсолутно поништили сеуверенитет Србије, али и сва политичка, национална и људска права Срба на Космету. То је било сурово, свирепо и тужно!
Умјесто неодложног бављења питањем Космета, премијер Србије Милош Вучевић је, пар дана послије сабора, одмах изјавио „да очекује како ће Срби у Црној Гори бити дио власти“, а потом, следећи дан, да „с нестрпљењем очекује резултате пописа у Црној Гори“!?
Војин Грубач: Избори у Андријевици као нова промјена политичке сцене
То је означио једним приоритета Свесрпског сабора. Чудно, зар не?
А шта је с Пописом становништва у Албанији? Шта је с фактом да Срби у Албанији не смију да се изјасне да су Срби? Да не могу вратити своја имена и презимена? И гдје су у тој причи одлуке „Свесрпског сабора“?!
Елем, на другој страни, осим наведеног, Срби у Црној Гори с нестрпљењем очекују да господин Милош Вучевић „примјети“ да постоји Космет, бар због чињенице што на њега Патријарх српски Порфирије више не може крочити ногом.
И не само то, Срби у Црној Гори очекују да Србија усвоји Резолуцију о Јасеновцу коју није изгласала због страха да јој то „онемогући пут у Европу“, већ је елегантно одбацила тај документ крајем децембра 2021. године.
Умјесто тога, у овом времену званичници Србије свих нивоа зуре у Црну Гору да она усвоји Резолуцију о Јасеновцу, коју они нису смјели.
И још „интервенишу“ да се то деси, јелте!? Јер, „сумњају у премијера Спајића“, кажу!?!
Умјесто у Спајића, давно су требали почети сумњати у себе, своје способности и добре намјере!
Јер, умјесто „сумњи у Црну Гору“ могли би, рецимо, вратити себи електро-енергетски систем на Космету и језеро Газиводе, за почетак, али и упутити извињење Србима на Космету што их је Србија пустила низ воду.
Војин Грубач: Избори у Андријевици као нова промјена политичке сцене
Клекнути на кољена, и са сузама у очима упутити извињење.
Ако то не желе или не смију, заџаба су им оваква јављања и осврти на Црну Гору.
Питање Црне Горе и њене слободе је ријешио блаженопочивши Митрополит Амфилохије, а ово сада су само турбулентни процеси који закономјерно иду ка коначном рјешењу свих њених питања.
На другој страни, скретање пажње од стране руководства Србије с најозбиљније теме, а то је трагедија Космета, је „бацање прашине у очи“ јавности што нису својства озбиљних држава и одговорних политичара, тим прије оних који су у рангу премијера.
Премијер Србије Милош Вучевић је изванредан технократа, вјероватно најбољи избор за мјесто премијера Србије.
Нова генерација политичара чију способност народ препознаје и подржава гласовима на изборима.
Али, на мјесту које покрива потребно је сагледавати приоритете, јер није пожељно потцјењивати интелигенцију народа и јавности.
Приоритет Србије је питање Срба на Космету и у Албанији, и то је тема гдје ће се процјењивати њена озбиљност и посвећеност правима Срба.
Без мудрих државних интервенција у том правцу, на страну тзв. Свесрпски сабор који је био солидна маркентишка акција, Србија престаје бити фактором на Балкану и нико је неће озбиљно схватати уколико буде правила јутарње или дневне осврте на Црну Гору и Републику Српску: изван кључне приче: Космета!
