Пише: Алесандро Форд
Нитазини из Кине продиру у Европу, узрокујући скоро 100 смртних случајева у Летонији и Естонији прошле године. Породица веома потентних синтетичких опиоида која се масовно производи у Кини прелази из Балтика у Западну Европу, продире на стабилна тржишта хероина и редовно убија кориснике, упозорила је европска агенција за дроге. Нитазини су били укључени у нагли пораст смртних случајева у Естонији и Летонији прошле године – скоро 100 – истовремено доприносећи повећању случајева предозирања у Француској и Ирској.
Веома опасне супстанце, које су стотине пута снажније од хероина, те јаче чак и од лијека за болове код рака, фентанила, продаване су као улични хероин, према извјештају о дрогама ЕУ 2024, који је објавио Европски центар за праћење дрога и зависности од дрога (EMCDDA).
„Нитазини се понекад продају као ‘синтетички хероин’ и детектовани су у лажним лијековима на тржишту дрога“, наводи се у извјештају, који је објављен у уторак. Њихово изненадно појављивање на улицама градова „може резултирати вишеструким тровањима у кратком временском периоду, са потенцијалом да преоптерети локалне службе.“ Иако је криза опиоида на нивоу виђеном у Сједињеним Државама још далеко за Европу, шест од седам нових синтетичких опиоида пријављених први пут систему раног упозорења ЕУ 2023. године били су нитазини, што је највећи број у једној години, са 16 пронађених у Европи од 2019. године. То је „брзо еволуирајуће тржиште дрога, гдје су етаблиране илегалне дроге широко доступне, а потентне нове синтетичке супстанце настављају да се појављују“, навео је директор EMCDDA Алексис Гусдел у писаној изјави.
Произведени у Кини, нитазини су већ неколико година на радару здравствених и полицијских агенција, док званичници са нервозом посматрају текућу кризу у Сјеверној Америци. Синтетички опиоиди, прије свега фентанил, убили су око 75.000 људи у САД прошле године, додајући тај број на милион људи који су умрли од када је епидемија употребе лијекова против болова издаваних на рецепт експлодирала у земљи око 2000. године.
У САД, лијекови против болова уступили су мјесто хероину, а хероин синтетичким опиоидима, што изазива страхове од сличног процеса у Европи. То је посебно забрињавајуће с обзиром на могућу несташицу хероина која се назире. У априлу 2022. године, Талибани су након претходне побједе забранили сву производњу опијума и прераду хероина у Афганистану, што је, према поадцима УН, зауставило 95 процената афганистанске производње.
С обзиром да та земља даје девет десетина свјетске понуде, то значи да корисници хероина у Европи троше ограничене залихе. За сада, залихе су издржале, али „било би мудро припремити се за могућу несташицу хероина крајем 2024. или 2025. године“, предвиђа EMCDDA. Док је агенција навела да је прерано да се одреди да ли ће пад доступности хероина довести до већег тржишта за синтетичке опиоиде, земље ЕУ би ипак требало да прошире приступ третману, појачају програме размјене игала и ускладиште анти-опиоидни лек налоксон како би се сузбиле предозирања, наводи се у извјештају. Те мјере би такође помогле да се ријеши још једна наркотичка временска бомба: трансформација кокаина у масовну потрошачку робу.
Од богатства до биједе
Када је бијели прах први пут стигао у Европу 1980-их, кокаин је био елитна дрога, повезана у популарној култури са славним личностима и градским банкарима. Данас је присутан посвуда, и како је његова приступачност расла, тако су расли и негативни здравствени ефекти које носи. Употреба кокаина „изгледа да постаје све чешћа код рањивијих или маргинализованих група у неким земљама“, наводи се у извјештају, као што су Француска и Белгија. „Како убризгавање кокаина тако и употреба крек кокаина пријављују се у све већем броју земаља …доприносећи бројним локалним жариштима ХИВ-а у Европи посљедњих година.“
То ће се само погоршати како прекомјерна понуда повећава чистоћу, која је скочила за 45 процената у посљедњој деценији. Половина анкетираних земаља сада пријављује просјечну чистоћу између 64 процената и 76 процената, што значи да потрошачи са ограниченим буџетом могу више пута да се дрогирају за исту малопродајну цијену.
Нестала је гламурозност и како се употреба крека шири по великим западноевропским градовима, локалне и националне владе муче се да пронађу одговоре. Први комесар за дроге у историји Белгије недавно је рекао за ПОЛИТИКО да, упркос чињеници да се чини да је зависност „у порасту у региону Брисела,“ очигледног рјешења нема на видику.
Извор: Политико
Превод: Журнал
